Goran Paskaljević: „Moje srce, ako vam to sad kažem, možda mi nećete verovati, je ovde, baš u ovom gradu.“

Dobitnik najznačajnijih svetskih nagrada u oblasti kinematografije i jedan od najcenjenijih evropskih nezavisnih reditelja Goran Paskaljević, uvek je sa ponosom isticao da je Nišlija, iako je po rođenju Beograđanin. On je do svoje druge godine živeo u Knez Mihailovoj br 19, a od druge do šesnaeste kod babe i dede u Nišu.

Foto: Petr Novák, Wikipedia

Pre više od deset godina Goran Paskaljević je o svom detinjstvu u Nišu govorio u emisiji „Svrati u Niš“ (Koing produkcija, emitovano na TV 5) i tada je, između ostalog, izjavio da celog života govori da je Nišlija, iako je rođen u Beogradu.

On je, po sopstvenom priznanju, najlepše i najvažnije trenutke u svom životu doživeo u Nišu.

„Žao mi je što nemam više nikoga ovde, ali stvarno volim ovaj grad i volim ovde da dođem. I da kažem, ja sam nekakav belosvetski, svetski reditelj, umetnik, ali Nišlija“, govorio je tada Paskaljević.

Paskaljević je posebno isticao da mu je žao što su Niš, Leskovac i ostali gradovi na jugu Srbije poprilično zapostavljeni i da je velika nepravda prema mladim ljudima to što je dozvoljena beogradizacije Srbije.

„Od svoje druge do šesnaeste godine sam živeo ovde i uvek kažem da sam Nišlija, znači lažno se predstavljam. Nisam hteo da odem iz ovog grada, jer je imao izuzetno jak kulturni i pozorišni život. To je bila kazna za mene da se preselim u Beograd kod roditelja. A danas mi se čini da baš nije tako, mnogi mladi ljudi ne mogu sebe ovde da pronađu. Mislim da to pod hitno mora da se menja“, govorio je Paskaljević.

Naš proslavljeni reditelj veći deo detinjstva i mladosti proveo je kod babe i dede apotekara na Margeru, a kada se iz Niša vratio za Beograd, na nagovor svog očuha otišao je na studije u Prag.

„Ja sam imao neku posebnu snagu kad sam došao na Akademiju u Pragu, jer sam bio sa Goranom Markovićem, Srđanom Karanovićem, Rajkom Grlićem. To su sve, u to vreme deca iz velikih gradova, iz Beograda i Zagreba. A ja sam došao kao neko ko je vezan i za Beograd, i pre svega za Niš. Imao sam tu neku vrstu vitalnosti koju oni nisu imali“, sećao se tada Paskaljević.

„Ne znam meni je Niš ostao u srcu zauvek i vrlo mi je teško da bilo šta izdvojim. Meni je Niš sve.“

Paskaljević je sa žaljenjem govorio o tome da je ostalo vrlo malo prijatelja kod kojih može da prespava kada dođe u Niš i da su mnogi njegovi rođaci odavno preminuli.

„Tako da prosto nemam gde više da dođem. Ali dođem, ostanem kod nekog prijatelja, prespavam neku noć, budem sam sa sobom u Nišu. Dođem na Filmske susrete i to je jedini festival u poslednjih 20 godina na koji ja dajem svoje filmove, ne mogu da uskratim to ni glumcima ni Nišu“, kazao je u intervjuu Paskaljević.

Biografija

Goran Paskaljević rođen je 1947. u Beogradu i studirao je u poznatoj praškoj školi kinematografije (FAMU). Snimio je 30 dokumentarnih filmova i 17 igranih filmova („Pas koji je voleo vozove“, „Poseban tretman“, „Zemaljski dani teku“, „Varljivo leto 68.“, „Suton“, „Bure baruta“, „Tango Argentino“…), prikazan i priznat na najprestižnijim međunarodnim filmskim festivalima (Kan , Berlin, Venecija, Toronto, San Sebastijan …).

Varieti International Film Guide ga je 2001. godine označio kao jednog od pet najboljih svetskih režisera godine.

Muzej moderne umetnosti u Njujorku (MoMA) 2008. i Britanski filmski institut (London) 2010. predstavili su potpunu retrospektivu njegovih igranih filmova, zajedno sa objavljivanjem monografije na engleskom o njegovom delu.

Paskaljević je preminuo u petak 25. septembra u Parizu u 74. godini i neće biti sahranjen u Francuskoj, gde je živeo poslednjih godina. On će biti kremiran u Parizu, a po njegovoj poslednjoj želji urna će biti položena u Srbiji pored majke u porodičnoj grobnici.

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име