Na putu za Banju ili otmene stare vile, stari hoteli i bele stepenice

Od centra Niša, Voždovom ulicom, pa Bulevarom Zorana Djinđića, ispresecanim užurbanim belim mantilima, prolazim pored jednog jedinog u svetu. Spomenika opomene i patnje, slobode i prezira, prkosa i inata. Pored Ćele Kule.

Ovaj zastrašujući spomenik sazidan je od lobanja srpskih ratnika nakon bitke na Čegru 1809. godine
Ovaj zastrašujući spomenik sazidan je od lobanja srpskih ratnika nakon bitke na Čegru 1809. godine

Kažu ima još jedan takav negde, valjda. Spomenik od lobanja, od ljudskih glava, od pobednika. Kula čitava. Od temelja države i njene slobode. Spomenik od sprskog `ne može i neću`, od srpskih inadzija i želje za istinom. Ovom kulom izazvali su Turci još veći bes i ljutnju, tog gordog roda Srba, više stotina godina napaćenog naroda, pod ropstvom i tudjim zakonima. Kula je izvala ljutnju i nikakvo praštanje.Osećaj beskrajnog poštovanja i beskrajne tuge pored glava oslobodilaca, prkosnih divova. Duboki naklon svakog turiste uz zapanjen pogled i otvorena usta u čudjenju.

Izlazak iz „kule“ vraća u mir niškog gradskog nemira. Svakodnevicu. Put vodi ka palati jednog cara, davno rodjenog baš ovde u ruži vetrova, izmedju Banje i grada, pored reke koja izgleda netaknuto na nekim mestima i nestvarno pored kompleksa fabrika, hiper marketa i usputnih oznojenih trkača. Da, kompleksa fabrika koje su svedoci socijalističke izgradnje i nekadašnjeg uspeha samoupravljanja.

Arheološko nalazište Medijana; Foto: TON
Arheološko nalazište Medijana; Foto: TON

Car, bitan, veliki sa znakom pobede! Jedan car o kome Srbi nisu mnogo ranije učili. Nisu mnogi ni znali, ruku na srce. A trebalo je. Car koji je pružio ruku Hrišćanstvu i hrišćanima. Ranohrišćanske crve nalaze se svuda, neke su na površini, neke se vešto kriju u okrnjenim zidanama grada, tvdjave, Panteleja ili ispod travnjaka Brzog Broda, kompleksa bivšeg EI Niš i asfalta Trošarine. Car Konstanin. O njemu ćeš videti desetine emisija na History i Discovery kanalu, o njemu ćeš čuti mnogo na svetskim kongresima i simpozijima, a Nišlije ga imaju i nekako je njihov. Od skoro se mnogo priča o njemu, pa su ga prihvatili kao nekog došljaka ko je dobar i nekako `naš si je`, a opet daleko im spoznaja da je on živeo tu pre toliko vekova i eto baš bio odgovoran zato što se danas ne krijemo kao nekada Hrišćani, nego molimo u crkvama i verujemo u jednog Boga. Zato što imamo svece i svoje slave, zato što se Bogu priklonimo kada nam treba i Bogu okrećemo da šapnemo ikoni ono što samo ikona može i sme da čuje. Čistu istinu duše. Naše proste srpske, hrišćanske.

Pogled sa Koritnjaka; Foto: B.J./Novinari Online

U daljini, nazire se Banja. Na blagom uzvišenju, na putu Via militarisa, blizu niške i srpske Ženeve. Banja na 248 metara nadmorske visine, na isturenom delu Koritnjaka, na delu Suve planine.  Široki put ka njenom jezgru vodi pored nestvarnih i naseljenih velikih vila, kraljica lepota, elegacije i stila. Nestvarno je to da ljudi zaista tu i žive danas. Kakve fantastične kuće pored samog puta. Stari, oronuli, napušteni hotel koji odiše, pa baš, Italijom! Balkoni stilizovani, prozori, vrata, lukovi, sve nekako ne pripada arhitekturi Balkana, čujem da je kupljen pre par godina. Nekako u duši, očekujem da budi isti, a opet da mu se da život, da se pruži ono što godinama, decenijama nije imao. Umesto duhova prološlosti, prostor za igranke, okupljanja, nove užurbane štikle, dugačke haljine i neki cilindar. Znam da je nemoguće putovati vremeplovom, ali na tren možemo maštati. Taj duh nekadašnje elegantne Jugoslavije i Niša nedostaje. Jednom mi je tetka iz Beograda, koja je je obišla ceo svet više puta od Azije do Amerike zbog posla i temperamenta,  i bila direktor jugoslovenskih bankarskih filijala u Londonu i Parizu rekla: provod i proslava Nove godine kao u Niškoj Banji! Too je bio doživljaj! Za pamćenje! Te šezdeset i neke, kakvo je to veselje bilo i kakav hotel! Kakva hrana, društvo, atmosfera! Dakle, ja čekam. Hoću i ja da vidim neka takva nova veselja u ovim starim izmorenim zgradama. Pritajno ovi oronuli usamljeni hoteli čekaju svoje vreme, svojih novih pet minuta, dajte im što pre! Udahnite im novi vek, nove ljude, goste, proslave, osmehe i rastanke.

Foto: Vladimir Jovanović

Šetalište vodi u dva pravca, jedno ka lepoj crkvi Svetog Ilije na uzvišenju i restoranu sa mirisnom hranom Balkana, lepim kućama sa cvetnim baštama u brdu, iznad Banje. Uvek se pitam koliko svežeg vazduha imaju ljudi koji žive ovde. Povlastica, a nisu ni svesni. Drugi deo šetališta ide ka čuvenom lečilistu Radon sa vodopadom levo i desno ka prostranom platou i belim širokim stepenicama. Takve stepenice prosto zovu modne revije! Elegantne, čiste, bele. Ambijent je gotov i spremam za pistu. Treba je organizovati. Opet, u glavi prolazi ono, valjda će se setiti šta imaju. Plato je širok, beo, sa klupama, lepim okruglim lampama u travi i fontanom u bojama. Iskreno, sve to najviše privlači decu koja radosno skakuću od kugle do kugle i pokušavaju da uhvate obojeni vodeni zrak.

Foto: Ivana Jocić Veselić

Stepenicama se ulazi u svet staza i duboke šume. Uvijenim banjski puteljcima i pešačkim stazama ka nekim drugim novim vrhovima ili dole, ka izvoru. Osećaj blizine prirodi je divan. Beg od svakodnevnice tu na par minuta. Tišina i neko tek prodje i klimne glavom u prolazu. Što idete više, mir je sve veći. Kesten, žir, šišarka. U banji ima i drvo duda, oraha, elipe, crnog bora, hrasta…Vuka nema iza drveta, ali mogao bi lako da se zamisli zajedno sa Crvenkapom. Šuma je uvek bila inspiracija magije i mašte Kelta i Slovena Banjske staze pružaju taj bar kratak osećaj ulaska u nepoznato.

Niška Banja
Niška Banja

Dole, kod Radona deca i stari. Leto je još uvek, iako je jesen krenula stidljivo,  voda je lekovita ispod mosta, pa se nožice beba i dečice provlače, raz`ladjuju i deca jednostavno uživaju. Cikću. Dečija radost, čista, iskrena i jednostavna, iako je 21. vek, iako je to moderno doba. Dodir vode prija, osećaj slobode i bar na kratko bez onog -pazi da ne padneš, nemoj tu je blato, prašina, prljavo ili još dva minuta, pa idemo. Stari mirno posmatraju generacije malih banjskih kupača i samo udaraju recke ko je još otišao iz Banje od te dece u daleki svet. I neka idu, ali se opet vrate. Svom rodnom kraju.

Foto: Ivana Jocić Veselić

I šta sam još saznala o Banji, kao da je prvi put vidim. Pomogao mi je članak čikaškog Mirror-a iz 2014. Prvo naselje niklo je u keltsko doba, pa je u doba Hadrijana Banja doživela procvat. Tada su se pojavila i prva čuvena kupatila. Kasnije za vreme Car Konstantina bila su posebna kupatila sa vodom koja je dolazila iz Banje! Turci su sagradili hanove – ženska i muška odmorišta. 1521. godine Sulejman Veličanstveni čak dolazi da se okrepi vodom iz Niške banje. Niška Banja je Banja tri kralja, tako pričaju. Davno tu nekada u Banji je Aleksandar I Karadjordević sa kraljcom Marijom proslavio desetogodišnjicu braka, a kralj Milan Obrenović imao svoj letnjikovac na Koritnjaku. Njegov sin, pak kralj Aleksandar Obrenović je imao sa Dragom svoje posebno mesto u Banji, svoju klupu. Tako kažu u Banji, tako kažu knjige i istorija koju pišu oni koji su šetali, gledali, slušali kraljeve u svojoj Banji.

……

I tako, gledam zalazak sunca. Gledali su ga i Kelti i Rimljani i Turci i kraljevi. I dame sa šeširima koje su u poslednji čas stigle tramvajem ili faijkerom na subotnje promenadne koncerte, a onda krenule u špacirung banjskim korzoom. I deca, pioniri koji su odsedali u hotelima tokom ekskurzija. I ranije ratnici, vojnici, radnici, seljaci… Zalazak je isti. Uvek lep i veliki.  Pruga za Sićevo mi odvlači pažnju. Reših da sednem da voz, bar jednu stanicu…i nastavim dalje…

Za Novinari Online šeta i piše Ivana Jocić Veselić

Niš očima turiste

 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име