Pre par dana, nešto posle 11:00 časova pre podne, Peter Handke je obuo cokule i vunene dokolenice, poneo ranac sa vodom i neophodnim stvarima i baš kada je gurnuo ključ u bravu sa spoljne strane – u njegovom domu, u mestu Chaville nedaleko od Pariza zazvonio je telefon. Pozvali su ga iz Komiteta za dodelu Nobelove nagrade i saopštili mu da je upravo on laureat za 2019. godinu. Ljubazno se zahvalio, završio razogovor i otišao na wandern – omiljeni „sport“ Austrijanaca, posebno vikendom kada pešače kroz šumu, brda i dolove i druže se sa prirodom.

Peter Handke; Foto: Wikipedia

Kada se vratio 4 sata kasnije zatekao je pred kućom gomilu novinara koji su ga čekali da uzmu izjavu. Rekao je da će, početkom decembra otići lično da primi nagradu ukoliko ga dobro zdravlje posluži, a na pitanje, da li će ovu lepu vest da proslavi sa prijateljima – odgovorio je da njegova žena i on, u Parizu nemaju više prijatelja te da će uveče, njih dvoje najverovatnije da odu u neki mali restoran na večeru jer od jutros nije ništa jeo. Tako je prenela austrijska državna novinska agencija APA.

Handke je u srpskoj kulturnoj javnosti postao poznat kao scenarista za film Nebo nad Berlinom (Vima Vendersa). Opšte poznatim u YU ga je načinila Miloševićeva propaganda sa tadašnjim ministrom Aleksandrom Vučićem na čelu jer je u to vreme Handke bio jedna od malobrojnih ličnosti sa kredibilitetom u evropskoj i svetskoj kulturi koji su se, bez okolišanja, pozitivno izjašnjavali o srpskoj strani u građanskom ratu 90-ih godina u SFRJ. Odbio je da bude svedok na suđenju Miloševiću, ali ga je posetio u Hašakom zatvoru, davao intervjue, pisao niz eseja i stalno govorio o pozitivnoj ulozi i borbi Srba protiv nacizma i fašizma u 2. Svetskom ratu zbog čega su njegovi književni tekstovi par puta (u Francuskoj i Austriji) potpali pod cenzuru.

A, on… ne samo da se nije povinovao već ih je udarao posred čela. Odbijao je nagrade o kojima skoro svaki pisac sanja, nekada je primao nagrade, ali je novac (50 000 evra) prosledjivao srpskim enklavama na Kosmetu (2007. godine), a 1999. je, usled izostanka reakcije Vatikana i pape na pogrom srpskog stanovništva sa Kosmeta – istupio iz katoličke crkve i prešao u pravoslavnu. Iskren da budem, tada sam poislio da je Handke celokupnoj javnosti pokazao da ima kičmu. Godine 2008. je u intervjuu francuskom dnevniku Le Figaro “podsetio” čitaoce na antifašističku ulogu Srba u 2. Svetskom ratu, a Zapad označio kao „lešinare“. Međutim, da njegovo poimanje Srba kao žrtava ozbiljno „nije pod libelu“ video sam kada je i dalje neumorno promovisao Miloševića tj. kada je održao govor na njegovoj sahrani. Još kada je 2008. god. rekao da bi trebalo u Srbiji glasati za Tomislava Nikolića – nisam znao šta više da mislim. Mislio sam (i dalje mislim) da svako ko voli Srbe ne može da govori pozitivno o hohštaplerima i džiberima Miloševiću i Nikoliću.

Handke je nesumnjivo dobar pisac. I pored svih kontroverzi, Nobelova nagrada je nesumnjivo veliko priznanje. Kinta je takođe nesumnjivo – odlična (preko 800 000 €) i ona Handkeu nije dodeljena zbog dostignuća u oblasti fizike, medicine, hemije ili za očuvanje mira u svetu… on je nagrađen u oblasti književnosti.

Iz svih peticija i izjava Bošnjaka, Hrvata i Albanaca protiv ove odluke Komiteta za dodelu Nobela zaključujem da su oni ubeđeni da ovu nagradu treba dodeljivati iz političkih razloga (!!?).

Svejedno da li se radi o naučnicima, fizičarima, lekarima, književnicima… Evo, ne znam… kad vidim ko je do sada nagrađivan – možda su i u pravu. Ali, znam sigurno da bi je oni dodeljivali tako. Politički.

To govori o njihovom vaspitanju, nacionalnom karakteru i odnosu prema civilizacijskim vrednostima. Zato se nisu ni bunili kada su Nobelovu nagradu dobijali zločinci poput Obame ili Ahtisarija.

Bilo kako bilo, niko nije ravnodušan. Ratni neprijatelji Srba misle da je Handke pisac-pobornik „velikosrpske“ ideje. Teoretičari zavere veruju da je Handke dobar pisac koji ume da prati plan i program „vladara planete“. Ostali misle da je Handke jedan od retkih vitzova među piscima kome je pravda na prvom mestu. U svakom slučaju, u istoriju će (pored ostalog) ući kao 22-gi dobitnik Nobelove nagrade iz Austrije.

Za Lično Online – Dejan Ristić, predavač na Internacionalnom institutu za jezik u Beču

POSTAVI ODGOVOR

Molimo ostavite komentar!
Molimo unesite vaše ime ovde