O tome zašto je u Nišu bilo najviše zaraženih koronavirusom sa smrtnim ishodom, kako su se snašli lekari i da li je suština u (ne)organizaciji zdravstvenog sistema, u opsežnoj analizi piše dr Dragan Milić direktor Klinike za kardiohirurgiju. U celini prenosimo njegovu objavu sa Fejsbuka.

„Sada je već očito da je u ovoj pandemiji Covid-19 naš grad Niš prošao najlošije u čitavoj Srbiji kako po broju obolelih tako i po broju umrlih. Plašim se da će, kada se završe sve analize u narednim mesecima, činjenice biti još lošije po naš grad.

Niš je po svim parametrima najbolje uporediv sa Novim Sadom pre svega po broju stanovnika ali i po drugim kriterijumima. Prema zvaničnim podacima Novi Sad ima 100 obolelih, Niš gotovo 1200 a Beograd 2100 iako je 7-8 puta veći od Niša. Iako Niš predstavlja 4-4.5% stanovništva Srbije, na Niš otpada, prema zvaničnim podacima, gotovo 30% svih smrtnih slučajeva od Covid-19 infekcije. Disproporcija je više nego evidentna i vrlo zabrinjavajuća.

Postoji nekoliko različitih mišljenja koja su predočena javnosti zašto je to tako (mirniji „temperament“ Vojvodjana, dolazak većeg broja naših sugradjana iz inostranstva u Niš gde su privremeno boravili i radili, ulazak virusa u staračke domove itd.) pri čemu, po mom mišljenju, nijedno od ovih predočenih tumačenja ne dotiče suštinu problema.

Suština problema je, po mom misljenju, u nečem drugom:

Na samom početku pandemije nedopustivo dugo na niški aerodrom su sletali avioni koji su imali direktan let iz Bergama (koji je centar pandemije u Italiji) što je bio način na koji su importovani slučajevi infekcije u Niš od kojih su neki registrovani ali mnogi svakako da nisu.

Organizacija zdravstvenog sistema u Novom Sadu (i Beogradu) je mnogo sofisticiranija i usko specijalizovana da omogući daleko organizovaniju i sveobuhvatniju uslugu za pacijente koji se tamo leče. U Nišu praktično postoje institucije primarnog (Dom zdravlja) i tercijarnog zdravstva (KC), bez postojanja sekundarnog nivoa (bolnica opšteg tipa).

Beograd i Novi Sad imaju i brojne Institute i KBC koji omogućavaju najsavremeniji vid zdravstvene zaštite pacijentima i koji su geografski razmešteni u različite delove grada. Niš ima samo jednu ustanovu (KC) koja hospitalizuje sve bolesnike i kardiovaskularne, i onkološke, i nefrološke, i ginekološke, i opšte hirurške, i urološke, ortopedske….. Samim tim svi pacijenti (bez obzira na dijagnozu) su prinudjeni da uslugu traže na jednom mestu te je i rizik od inficiranja i širenja infekcije nesumnjivo veći.

Upravo ova situacija sa pandemijom je pokazala koliko sve ove institucije nedostaju našem gradu.


1) Odluka o prelasku Klinike za plućne bolesti iz Knez Sela u KC Niš se pokazala kao pogrešna. Nema nikakvog opravdanja da se najteži plućni bolesnici prebace iz prirodnog okruženja borove šume u Knez Selu u centar grada Niša, u zgradu koja se nalazi pored jednog od najprometnijih gradskih bulevara, gde je i kvalitet vazduha zbog velikog saobraćaja lošiji. Na žalost, Niš je jedan od gradova sa najvećim problemom zagadjenosti vazduha u Srbiji što je naročito karakteristično za zimske mesece. Knez Selo se nalazi na 10 km od Niša i može se lako videti koju bi komparativnu prednost Niš imao u odnosu i na Novi Sad i Beograd u uslovima pandemije. Pacijenti sa Covid-19 lečili bi se u specijalizovanoj ustanovi u USLOVIMA IZOLACIJE čime bi se prenošenje infekcije dramatično smanjilo ako ne i potpuno sprečilo. Formiranje Instituta za plućne bolesti u Knez Selu (u Novom Sadu takav Institut već postoji), gde bi pored Klinike za plućne bolesti bila i Klinika za grudnu hirurgiju, omogućila bi najbolji i sveobuhvatni način lečenja plućnih bolesnika.

2) Kardiovaskularna oboljenja jesu i biće i dalje glavni uzrok umiranja stanovnika Srbije. Formiranje Instituta za kardiovaskularne bolesti i transplantaciju omogućio bi da na jednom mestu budu grupisane 3 klinike: Klinika za kardiovaskularne bolesti (kardiologija), Klinika za kardiohirurgiju i Klinika za vaskularnu hirurgiju koje su danas razasute po Kliničkom Centru. Formiranjem Instituta i grupisanjem ambulanti ovih klinika na jednom mestu, pacijenti bi dobili vrhunsku uslugu u najkraćem vremenskom roku čime bi se dramatično olakšala i ubrzala dijagnostika i lečenje kardiovaskularnih bolesnika. Umesto što idu u više različitih klinika na preglede, što često traje i danima, pacijenti bi dobili uslugu na jednom mestu u jednom danu. Ovaj vid organizacije postoji na IKVB Dedinje i IKVB Sremska Kamenica. Sigurno da i pacijenti grada Niša i Juga Srbije zaslužuju ovakav vid zdravstvene usluge. Spajanjem zgrada niške kardiohirurgije i zgrade bivših internističkih klinika dobio bi se savršen i idealan prostor za ovaj Institut.

3) Neophodno je i formiranje Instituta za onkologiju koji bi na jednom mestu pružio kompletnu uslugu onkološkim bolesnicima koji spadaju u red najosetljivije populacije kojima treba omogućiti sve vidove zdravstvene zaštite na jednom mestu. Instituti za onkologiju postoje i u Novom Sadu i u Beogradu i predstavljaju apsolutno najbolji vid organizacije zdravstvene usluge za ove bolesnike. Sadašnja zgrada stare hirurgije u KC Niš bila bi idealna za ovu namenu jer ima veliki kapacitet (4 sprata) i veliki broj hirurških sala i naleže na zgradu radiologije koja je neophoda za dijagnostiku onkoloških pacijenata.

4) Formiranje Instituta za majku i dete pokazalo bi brigu za naše najmladje. Ovakvi Instituti već postoje u Novom Sadu i Beogradu i osnov su za najmodernije vidove lečenje mladih. Klinike za dečije bolesti i dečiju hirurgiju ostale bi u sadašnjem prostoru samo bi imali samostalan vid organizacije.

5) Preko je neophodno da se Vojna bolnica u Nišu uključi u zdravstveni sistem grada Niša kao opšta bolnica koja je preko neophodna Nišu. Prevodjenje Vojne bolnice u Gradsku bolnicu došlo bi do značajnog rasterećenja Kliničkog Centra koji sada radi i pruža zdravstvenim osiguranicima i usluge sekundarnog tipa koje bi bez ikakvog problema mogle i trebale da se pružaju u opštoj bolnici.
Otvaranjem ovih Instituta i Opšte bolnice u Nišu omogućilo bi se da i pacijenti grada Niša i Juga Srbije dobiju mogućnost zdravstvene usluge na isti onaj način koji je već dostupan gradjanima Novog Sada, Vojvodine i Beograda. Siguran sam da Nišlije i gradjani Juga Srbije to i zaslužuju i da će i nadležni organi Grada Niša i Republike Srbije ovo prepoznati i podržati kao najbolje i optimalno rešenje za naš Grad.

Veoma važno je i to što bi ovom reorganizacijom, pored izvanredne i najsavremenije usluge koja bi se pružala pacijentima, bilo omogućeno i zaposlenje ZA SVE LEKARE I MEDICINSKE SESTRE KOJI SU SADA NEZAPOSLENI jer nove institucije podrazumevaju neophodan novi kadar. Ova situacija nam je pokazala da su nove zgrade i oprema veoma važne, ALI DA SU LJUDI NAJVAŽNIJI!

Formiranje svih ovih zdravstvenih ustanova omogućilo bi da nam najbolji mladi ljudi ostanu u Srbiji i da se stave u službu Otadžbini koja ih je i školovala da leče svoj Narod.

Niko nije mogao da očekuju ovakvu pošast koja je zadesila našu otadžbinu i naročito naš Grad. Iz nje moramo izvući ozbiljne pouke kako nas neki budući neželjeni dogadjaji ne bi zatekli nespremnim…“

1 KOMENTAR

  1. Dr Dragane,
    Za mene ste Veliki čovek! Imate punu podršku i nadam se da ćete pokrenuti inicijativu za sve ideje u tekstu.
    Potpisujem.
    Srdačan pozdrav i dobro zdravlje!

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име