Izložba “Poslednja decenija Save Šumanovića”, koja obuhvata izbor od 27 slika tog istaknutog umetnika prve polovine XX veka, nastalih u periodu od 1932 do 1942. godine, biće otvorena 30. septembra u Oficirskom domu u Nišu, što je prvo predstavljanje njegovih dela pred niškom publikom posle tri decenije.

Niška publika prethodno je imala priliku da vidi Šumanovićeva dela 1972. i 1988. 

Nastala u saradnji niške Galerije savremene likovne umetnosti (GSLU) i Galerije slika “Sava Šumanović” iz Šida, izložba autorke Vesne Burojević, direktorke šidske galerije, sadrži izbor radova iz poslednje decenija života Šimanovića koja je obeležena izuzetnim stvaralačkim poletom.

Od popisanih 793 dela, koja čine ukupnu umetničku zaostavštinu Šumanovića, 576 slika pripada Šidskom periodu.

Šumanović je stvarao po ciklusima, a ističu se dominantne teme: pejzaži Šida i okoline i ženski aktovi.

Sam je svedočio da je radostan što je kao prvi došao da “svojim slikarskim okom pređe preko nevinih, netaknutih, čistih i raskošnih sremskih njiva, preko ravnih polja i krivudavih puteva”.

Opisujući stil i način rada Šumanovića, Vesna Burujević u predgovoru kataloga piše: “U prirodi je pravio skice, često u nekoliko različitih tehnika. Slike je radio u ateljeu, po nekoliko istovremeno. Koristio je uglavnom slikarski nož, četkicu tek ponekad, i za konturu. Boje je pravio po sopstvenoj tehnologiji, do koje je došao eksperimentišući sa priručnikom profesora Dernera. Zahvaljujući tome boje na slikama nisu potamnele niti izgubile ništa od svežine uprkos godinama koje su protekle od njihovog nastanka. Boja je dominantni činilac slike tokom cele decenije. Odnos boje i svetla predmet je svih njegovih istraživanja. Izuzetno reljefna faktura karakteristična za prve radove u Šidu, postepeno se gubi da bi postala potpuno glatka i sjajna”.

Sava Šumanović, Periferija Šida, 1942.
Sava Šumanović, Periferija Šida, 1942.

Postepenim promenama stila, došao je do blistavih slika pejzaža okupanih svetlošću koji deluju vedro i raskošno. “On je naš najveći slikar svetlosti”, govorio je Milan Kašanin.

Istoriji srpske umetnosti Šumanović je podario obimnu i impozantnu seriju slika ženskih aktova.

Najpre ih je u Šidu radio prema skicama i crtežima donetim iz Pariza, a otkako mu je slovenka Beba postala model slike aktova slile se se u ciklus Šidijanke/ Kupačice, koji čine 54 rada.

Sava Šumanović, Akt na crvenoj sofi, 1935.
Sava Šumanović, Akt na crvenoj sofi, 1935.

U početku su to dela sa jedom figurom i pejzažem u pozadini. Vremenom, Šumanović je povećavao formate slika, multiciplirao broj figura došavši do složenih kompozicionih rešenja sa pet ili sedam aktova.

U ikonografskim detaljima, položaju i rasporedu figura prepoznaje se sličnost sa delima velikih majstora iz različitih epoha (Botičeli, Ticijan, Engr…), ali ih je Šumanović reintempretirao i likovno obradio na sebi svojstven način, između ostalog sa jasno vidljivom konturnom linijom tela koja je u funkciji definisanja jake svetlosti.

Za taj ciklus prof. Lidija Merenik navela je da je “po svojoj idejnoj i likovnoj osobenosti i izuzetnosti, jedan od izuzetnih primera evropske umetnosti realizma između dva svetska rata”.

Sava Šumanović, Iločki drum zimi, 1942.
Sava Šumanović, Iločki drum zimi, 1942.

Šumanović je tokom poslednje decenije slikao i mrtve prirode (vaze s cvećem ili posude sa voćem sa vezenim stoljnakom u prvom planu ili draperijom u pozadini) i cikluse Dečji likovi i Dečje glave – četrdesetak slika svetlog kolorita sa dopojasnim likom deteta na neutralnoj pozadini. Likovni su definisani tipski, ali sa zadržanom individualnošću svakog od njih.   

Izložba u Nišu sadrži izbor slika Šumanovića različitih žanrova, svih pomenutih ciklusa.

Rođen u Vinkovcima, Šumanović (1896-1942) je od četvrte godine živeo u Šidu, rodnom mestu svojih roditelja.

Gimnaziju je završio u Zemunu, a umetničko obrazovanje započeo u Višoj školi za umjetnost i umjetni obrt u Zagrebu, gde je i realizovao prvu samostalnu izložbu 1918. Usavršavanje je nastavio u Parizu, u ateljeu Andrea Lota (1921).

Tada upoznaje mnoge umetnike (Derena, Kislinga…), započinje prijateljstvo za Rastkom Petrovićem, slika u duhu konstruktivizma…

Ponovo boravi u Parizu od 1925. do 1929. godine (sa prekidom 1928. zbog priređivanja samostalne izložbe u Beogradu), izlaže na Jesenjem salonu i Salonu nezavisnih, slika u duhu umerenog kolorističkog ekspresionizma i poetskog realizma.

Nastaju neka od njegovih poznatih dela: KupačicaDoručak na traviPijani brodLuksemburši parkMost na Seni.

Slika Pijani brod reprodukovana je na naslovnoj strani umetničkog časopisa LaCropouillet.

Sa grupom mladih umetnika učestvovao je u odslikavanju kultne kafane La coupole. Zbog iscrpljenosti i bolesti vraća se u Šid 1930. Nakon dve godine počinje intenzivno da slika. Na samostalnoj izložbi u Beogradu septembra 1939. godine izložio je čak 410 slika.

Po izbijanju Drugog svetskog rata, Šumanović prestaje da potpisuje svoje slike, već ih samo datira.

U ustaškoj raciji NHD, uhapšen je i odveden u Sremsku (tada Hrvatsku) Mitrovicu 28. avgusta 1942. godine. Sa još 120 meštana streljan je 30. avgusta 1942. i sahranjen je u masovnoj grobnici.

Najveći broj njegovih dela čuva se u Galeriji slika “Sava Šumanović” u Šudu koja je nastala 1952. godine, zahvaljujući poklonu umetnikove majke Perside koja je 417 dela i porodičnu kuću Šumanovića ustupila gradu.

Otvaranje izložbe u Nišu

Otvaranje izložbe POSLEDNjA DECENIJA SAVE ŠUMANOVIĆA je u Oficirskom domu u Nišu u ponedeljak, 30. septembra u 20 sati.

Izložba u Nišu sadržaće izbor slika Save Šumanovića različitih žanrova, svih pomenutih ciklusa.

Izložba je plod saradnje Galerije slika „Sava Šumanović“ iz Šida i Galerije savremene likovne umetnosti Niš.

Autor izložbe Vesna Burojević, direktor Galerije u Šidu, sačinila je izbor od 27 slika Save Šumanovića nastalih u periodu od 1932. do 1942. godine.

Autor izložbe Vesna Burojević će u utorak 1. oktobra u 12 sati, održati vođenje kroz izložbu. Izložba će trajati do 20. oktobra.

2 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Molimo ostavite komentar!
Molimo unesite vaše ime ovde