Bez pčela nema zdrave sredine

Zbog trovanja pčela proizvodnja meda pala  sa 12.000 na 7.000 tona. Najveći problem je  zaprašivanja krpelja i komaraca iz vazduha i neodgovorna upotreba pesticida u poljoprivredi, od kojih su mnogi nedozvoljeni i nabavljeni na crnom tržištu. 

Foto: Nenad Milojković

U našoj zemlji posluje oko 20.000 pčelara koji uzgajaju 1,3 miliona pčela koje godišnje proizvedu 7.000 tona meda.

Nepravilna upotreba pesticida dovela je do značajnog pada populacije pčela koje su veoma važne jer oprašuju više od 80% biljaka koje koristimo u ishrani i pokazatelj su zdrave životne sredine.

“Izumiranje pčela za našu zemlju bi značilo direktan ekonomski gubitak od 148 miliona evra godišnje. Ono što je još važnije jeste da su pčele najbolji pokazatelj bezbedne životne sredine za čoveka jer mogu da žive samo u zdravom i čistom okruženju. Bez njih sa naše trpeze nestala bi kvalitetna i zdrava hrana i zato čuvanjem pčela čuvamo život”,  kaže predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.

Podaci pokazuju da uprkos velikom potencijalu pčelarstva u Srbiji mali broj pčelara živi od tog biznisa. Da bi mogao da izdržava celu porodicu, neophodno je da jedan pčelar ima 500 i više košnica što među 10.000 članova SPOS-a poseduje tek 34.

Prepolovljen prinos meda; Foto: Nenad Milojković

Pčele u Srbiji stradaju zbog trovanja pesticidima

Iako je Srbija zemlja sa najvećim brojem pčela po glavi stanovnika, 1 pčela na 6 stanovnika, podaci o njihovoj ugroženosti  su alarmantni. Svemu tome osim pesticida, doprinosi i slaba edukacija poljoprivrednika, ali i propisi koji ne idu na ruku pčelarima.

“Pčelarstvo je opterećeno i značajnom birokratijom koja onemogućava rešavanje pitanja trovanja s obzirom na to da je za pomeranje košnica iz zone zaprašivanja potrebno pribaviti niz odobrenja. Takođe, problem je i manjak kapaciteta u inspekcijama, a kada do trovanja dođe trošak dokazivanja putem analiza pada na pčelare zbog čega većina odustaje od daljeg postupka. Cilj je da kroz unapređenje regulatornog okvira, jačanje kapaciteta inspekcija, ali pre svega putem edukacije poljoprivrednika, privrede i lokalnih samouprava o opasnostima korišćenja pesticida doprinesemo očuvanju pčelinjih zajednica”, kaže izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Ugroženost pčela je globalni problem te su u delovima SAD proglašene za ugroženu vrstu dok se u Kini zbog manjka pčela oprašivanje često radi ručno.

Foto: Nenad Milojković

Mesec zaštite pčela

U cilju očuvanja pčela, Savez pčelarskih organizacija Srbije u saradnji s NALED-om  pokreće kampanju „Mesec zaštite pčela“

“Tokom marta svi koji se bave pčelarstvom i poljoprivredom, zaštitom životne sredine ili su na drugi način zainteresovani za temu mogu da se uključe u javno-privatni dijalog i putem sajtawww.jpd.rs i društvenih mreža, kao i na okruglim stolovima u Beogradu (5. marta), Novom Sadu (14. marta) i Čačku (26. marta) ponude rešenja, kažu u NALED-u.

Ova kampanja je deo četvorogodišnjeg Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo ostavite komentar!
Molimo unesite vaše ime ovde