Koliko brinemo o kulturno-istorijskom nasleđu Niša?

“Ko nam uništava grad?” – pitanje je koje građani ovih dana postavljaju na društvenim mrežama, a oglasio se i predsednik Saveta za kulturno stvaralaštvo i arhitekta Hadži Ivan Redi.

Spomenik Jeleni Dimitrijević u Tvrđavi u Nišu
Spomenik Jeleni Dimitrijević u Tvrđavi u Nišu

“Kome je trebalo da preboji pesnikinja u pesnik i kome je trebalo da odvali mermernu ploču i da je ukrade? Za milog Boga, ne činite takve stvari, ne ružite nam grad!”, javno je negodovao arhitekta Hadži Ivan Redi.

Podsetimo, na meti vandala su često spomenici u Nišu i okolini a o kojima u smislu uklanjanja grafita i natpisa brine Direkcija za izgradnju grada. U 2019. godini za ove namene izdvojeno je 250.000 dinara.

S obzirom na to da u Nišu i okolini postoji oko dve stotine spomenika i spomen-obeležja posvećenih Drugom svetskom ratu i Narodno-oslobodilačkoj borbi taj novac nije dovoljan za njihovu čestu popravku.

“Iako su deo naše istorije retko ko brine o njima, a vandali samo podsećaju koliko ne cenimo kulturno-istorijsko nasleđe.”, ocenjuje Nišlija koga smo zatekli u Tvrđavi u neposrednoj blizini spomenika posvećenoj prvoj niškoj pesnikinji, Jeleni Dimitirjević.

Može se reći da održavanje zavisi uglavnom od dobre volje onih u čijem se okruženju spomenici nalaze.

“Negde o njima brinu, a negde su prepušteni zubu vremena ili namerno uništeni.”, konstatuje sa žaljenjem građanka Niša.

Prva niška pesnikinja nepravedno zapostavljena

Iako je ostavila duboke tragove na našoj književnoj sceni, bila veliki borac za emancipaciju žena Jelena Dimitrijević je i dalje nepravedno zaboravljena.

Jelena Dimitrijević (1862 – 1945) je prva niška pesnikinja, a veliki broj njenih književnih dela posvećen je Nišu.

Rođena je u Kruševcu 27. marta 1862. godine, osnovnu školu završila je u Aleksincu gde ostaje do udaje, kada se seli u Niš. Kasnije, 1898. seli se u Beograd i tamo ostaje do kraja života.

Jelena Dimitrijević je bila veliki borac za emancipaciju žena, a život žena u haremima slikovito prikazala u čuvenom putopisu “Pisma iz Niša o haremima”.

Ceo njen život bio je pobuna je neprekidna pobuna žene da pobedi orijentalno nasleđe i balkanski patrijarhart.

Bila je čest i cenjen gost u domovima uglednih Turkinja u Skoplju, Carigradu, Solunu i Nišu. Tema svih pesama i putopisa, svih pisama, bile su žene, njenom položaju u društvu i porodici, njenim osećanjima.

Spomenik posvećen ovoj pesnikinji podignut je pre gotovo deceniju u niškoj Tvrđavi na istom mestu gde se nalazio turski harem opisan u njenom najpoznatijem delu.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo ostavite komentar!
Molimo unesite vaše ime ovde