U Srbiji je u 2019. godini ubijeno 28, a od početka ove godine 10 žena. Samo u poslednjih nedelju dana ubijeno je pet žena u partnerskim, bračnim zajednicama. U prethodnih deset godina 319 žena izgubilo je život samo zato što su žene, dok je više od 400 dece ostalo bez majki.

Uprkos brojnim preporukama međunarodnih mehanizama i ženskih nevladinih organizacija, u Srbiji i dalje nema javno dostupnih statističkih podataka o rasprostranjenosti femicida, što znatno otežava analizu i sprečavanje ove pojave.

Krajem prošle godine predstavljeni su rezultati interdisciplinarnog istraživanja femicida u Srbiji (Društveni i institucionalni odgovor na femicid u Srbiji I i II), a rezultati ovog istraživanja pokazuju da izvršenju ubistva najčešće prethodi nasilje u porodici/partnerskom odnosu, koje ranije nije prepoznato kao rizično, kako od žrtava, tako ni od nadležnih institucija.

Surovost, nanošenje velikih patnji i ponižavanje žrtve predstavljaju osnovna obeležja ubistava izvršenih u partnerskim odnosima, a ova vrsta ubistava relativno često je praćena samoubistvom ubice. Kao motivi se pojavljuju ljubomora, prestanak emotivne veze ili napuštanje bračne zajednice od ubijene, potreba za novcem i koristoljublje i slično.

Ubice se uglavnom ne kaju zbog počinjenog ubistva, već zbog toga što su „upropastili“ svoj život. Njihov vrednosni sistem zasnovan je na izrazito patrijarhalnim stavovima, preziru i mržnji prema ženama, koje smatraju inferiornim u odnosu na muškarce i uglavnom krive za nasilnička ponašanja muškaraca.

Lisice, policija; ilustracija
Lisice, policija; ilustracija

Veliki broj ubistava žena nije sprečen zbog izostanka blagovremene i efikasne reakcije institucija sistema, od neblagovremenog reagovanja na prijave nasilja, preko minimizovanja opasnosti i nesagledavanja okolnosti koje ugrožavaju bezbednost žrtve. Sudski postupci su fokusirani na učinioca, uglavnom nema dovoljno podataka o žrtvi, kao ni o odnosima između učinioca i žrtve pre ubistva, a ljubomora se ne sagladava kao niska pobuda, ukoliko nije „patološka“.

Ministarstvo pravde Vlade Republike Srbije saopštilo je da se samo sistemskom borbom i koordiniranim radom svih nadležnih institucija, zajedno sa čitavim društvom, može smanjiti broj slučajeva nasilja u porodici.

U saopštenju povodom 18. maja – Dana sećanja na žene žrtve nasilja, istaknuto je da su nadležni organi za 35 meseci primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici razmotrili 141.529 slučajeva nasilja u porodici.

Od 1. juna 2017. godine, kada je počela primena tog zakona, do aprila 2020. godine, nadležna tužilaštva su predložila 50.990 hitnih mera, a sudovi usvojili njih 50.127.

U istom periodu je održano približno 8.000 sastanaka grupa za koordinaciju i saradnju i izrađeno 42.246 individualnih planova zaštite žrtava.

Pored donošenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, u skladu sa Istanbulskom konvencijom i u cilju unapređenja krivično-pravne zaštite žena, Srbija je 1. juna 2017. godine uvela četiri nova krivična dela – proganjanje, polno uznemiravanje, sakaćenje polnog organa i prinudno zaključenje braka.

Do sada je za krivično delo proganjanje podneto 207 optužnih akata, a osuđeno 112 osoba, dok je za polno uznemiravanje podneto 109 optužnih akata, a osuđene su 72 osobe.

Statistika, prema kojoj su žene u najvećem broju žrtve porodičnog nasilja (92 odsto slučajeva), i dalje nas opominje, zbog čega je neophodno da celo društvo stane na stranu borbe protiv nasilja u porodici i nasilja nad ženama.

Ministarstvo pravde zbog toga još jednom apeluje na nadležne institucije da se još intenzivnije uključe u borbu protiv nasilja u porodici, sa kojim se suočavaju sve zemlje sveta, a žrtve porodičnog nasilja da i dalje imaju poverenja u institucije i prijave nasilje, navodi se u saopštenju.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo ostavite komentar!
Molimo unesite vaše ime ovde