Na današnji dan pre 20 godina prestalo je bombardovanje Srbije kada je Savet
bezbednosti UN doneo rezoluciju 1244. Ovome je prethodilo potpisivanje
Kumanovskog sporazuma 9. juna između Vojske Jugoslavije i NATO snaga.

Ovim potpisivanjem dogovoreno je da snage VJ krenu u povlačenje, a da međunarodne snage bezbednosti uđu na teritoriju Kosova i Metohije.

Foto: Dokumentacija Politike

 

Diplomatsku misiju vodili su tadašnji predsednik Finske Marti Ahtisari i bivši premijer Rusije Viktor Černomirdin.

Plan za razmeštanje međunarodnih trupa prihvatio je najpre Slobodan Milošević, a zatim i poslanici Skupštine Srbije.

Pripadnici međunarodnih snaga ušli su na teritoriju Kosova 12. juna 1999. godine.

Među njima prvi je bio ruski konvoj, koji je u centar Prištine ušao 12. juna u 1.30 časova posle ponoći, a zatim nastavio prema Kosovu Polju i aerodromu Slatina.

Nekoliko sati kasnije, sa teritorije Severne Makedonije pristigli su i britanski vojnici.

Granicu kod Blaca prešli su najpre, u 6 transportnih helikoptera, britanski padobranci i pripadnici jedinice Gurka. Potom su na ovu teritoriju ušle i kolone britanskih i francuskih vojnih vozila.

Prvi kontingent od oko 800 nemačkih vojnika u sastavu Kfor-a ušao je oko podne istoga dana na Kosmet sa makedonske teritorije kod Blaca, zajedno sa britanskim trupama.

U sastavu Kfora na Kosovo i Metohiju razmešteno je 37.200 vojnika iz 36 država, da bi taj broj u narednom periodu bio smanjen.

bombarodvanje-nisa
bombarodvanje-nisa

Vazdušni napadi trajali 78 dana

Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su 24. marta pre
20 godina
na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane.

Do napada je došlo posle niza neuspešnih pregovora o rešavanju krize na
Kosovu i Metohiji, održanih u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

Za 78 dana poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi. Poginuo je 1.031 pripadnik Vojske i srpske policije, a teže i lakše ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece. Ranjena su 5.173 vojnika i policajca, a desetak osoba se i dalje vode  kao nestale.

Foto: Nenad Petrović

Tuga tokom 40 bombardovanja Niša

Za 78 dana, Niš i okolina doživeli su 40 bombardovanja, bačeno je preko trista različitih bombi te više desetina zabranjenih kasetnih bombi. Poginulo je 57 Nišlija a oko 60 ljudi je teže i preko 200 lakše ranjeno.

Srušeno je 120 a oštećeno preko 3.400 stambenih, poslovnih, infrastrukturnih i vojnih objekata.

NATO bombardovanje počelo je 24. marta i završilo se 9. juna 1999. godine.

Poslednji napad u Nišu bio je 4. juna te godine.

 

POSTAVI ODGOVOR

Molimo ostavite komentar!
Molimo unesite vaše ime ovde