Da iz ove tragedije koja je zadesila Francusku i ceo svet, i mi nešto naučimo i bude nam jasnije ko i kako sagledava tuđe svetinje. A baš mi smo narod koji nikada nije skrnavio i uništavao tuđe svetinje.

Tragedije dobro znamo i osećamo
Tragedije dobro znamo i osećamo; Foto: Srpska istorija

Time se i ponosim kao Srbin, dok su neki tamo rušili naše svetinje i gradili džamije i palili sve što je sveto i pravoslavno.

Ne mogu a da sve ovo ne povežem sa našom i mojom patnjom i našim svetinjama.  Kada svu ovu solidarnost vidim, koja i treba da bude, osećam još veću setu i patnju i pitam se zašto su tada svi svetski mediji ćutali?

Tako da u ovoj kulturnoj tragediji koja je zadesila svet ne mogu a da se ne setim i vremena kada jegorela i Bogorodica Ljeviška kraj carskog grada Prizrena, Devič, gorele su crkve i manastiri širom Kosmeta 2004. (gde je uništeno više od 150 crkvi i manastira), ne bih da nabrajam, goreo je i Hilandar…

Niko nije pustio suzu i žal, Evropa je to mirno gledala, zar ima tu neke razlike?… Čak i mi Srbi smo to sve mirno posmatrali, nismo ni pokušali da to svetu prikažemo onako kako treba te 2004.god, što je bila velika greška tadašnje vlasti.

Svi su ćutali dok je i nebo gorelo, nikada varvare i zlotvore koji to učiniše nisu osudili, zašto? Pa nisu to štale, to su bili manastiri koji su stariji i od nekih država, danas moćnih i snažnih.

Sve ove naše velike tragedije su i teže po nas od Notr Dama… koje traju dvadeset godina, a nikada nisu bile udarne vesti u svetskim medijima! Ko je kriv za to?

Ali, lepo je videti ovakvo jedinstvo i žal za Notr Damom, tu svi mi možemo da naučimo, bar po pitanju solidarnosti i medijske pažnje, koja i treba da bude na tom nivou.

Zanimljivo, a i tragično, da je u isto vreme kada je goreo Notr Dam, gorela i džamija Al Aksa, u muslimanskom delu Jerusalima… dosta čudno, prošle nedelje je goreo i pravoslavni Hram u Ukrajini, o tome skoro da ni reči nema u medijima.

To su sve kulturne i istorijske tragedija na sve tri strane! Mi te tragedije dobro znamo i osećamo… prepuna nam je istorija tog varvarstva.

Ponosan sam što su se zvona hrama Svetog Save na Vračaru oglasila petominutnom zvonjavom povodom tragičnog požara koji je zahvatio katedralu Notr Dam u Parizu, kao i poruka podrške koja je stigla iz manastira Visoki Dečani kao i želja naše države da pomogne.

Tu se vidi ta različitost nas i njih i naša trezvena svest. Ipak smo mi hrišćani koji razumemo i tuđu patnju i žal, a strašno bi bilo da likujemo toj patnji, to nije u našem hrišćanskom duhu.

Notr Dam (simbol Pariza, star 850.god) nije prva hrišćanska crkva koja je zapaljena u Francuskoj… ima ih još, ali, ni o tome se ne govori. To je ona crkva u kojoj su zvonila crkvena zvona u čast pobede hrišćana nad nevernicima posle Kosovskog boja, to ne smemo da zaboravimo.

Ništa nije slučajno… sve se to događa baš uoči Vaskrsa po  Gregorijanskom kalendaru (novom).

Da ipak sve nije počelo na Kosmetu, kada je cela Evropa gledala i ćuteći podržala da šiptari uništavaju i pale crkve i manastire širom Kosmeta?

Zbog toga mi danas na Kosmetu imamo uništena i razrušena Srpska groblja, crkve i manastire, ali nemamo razrušena tuđa groblja i razrušene tuđe svetinje. Tu je razlika… onu koju svet ne vidi ili ne razume.

Za nas čestite Srbe, koji znamo šta je svetinja (naša ili tuđa), kulturna tekovina i istorija, ovo je velika tragedija. Kao i sve ostale.

U nadi da se ovakve tragedije više ne događaju, sa bilo čije strane!

Piše, Đorđe Bojanić, profesor istorije u OŠ “Bubanjski heroji”

POSTAVI ODGOVOR

Molimo ostavite komentar!
Molimo unesite vaše ime ovde