Istraživanje: Život u gradu nezdrav zbog prenaseljenosti, zagađenja i nasilja

0
pesaci
Foto: Pixabay

Trend rasta gradskog stanovništva će već 2030. godine oko 60% čovečanstva smestiti u gradove, a polovinom ovog veka će svaki sedmi stanovnik planete biti istovremeno stanovnik neke od urbanih sredina.

U evropskom regionu već oko 70% ljudi živi u gradovima i urbanim konurbacijama sa tendencijom daljeg rasta.

Urbana područja pružaju velike mogućnosti pojedincima i porodicama da napreduju kroz dostupne sisteme obrazovanja, kulture, sportske infrastrukture, sistema socijalne podrške, kroz veće mogućnosti za zaposlenje i značajnije dostupan sistem zdravstvene zaštite u odnosu na ruralna područja.

Gradovi su motori ekonomskog prosperiteta svake države, ali istovremeno lokacija najvećeg bogatstva u zemlji na jednoj strani dok na drugoj strani predstavljaju dom ekstremnog siromaštva i posledično lošeg zdravlja.

Gradovi su često i nezdrava mesta za život, koje karakteriše prenaseljenost, gust saobraćaj, zagađenje, buka, epidemije, visoke stope kriminala i nasilja, socijalna izolacija za starije osobe, mlade porodice, migrante, beskućnike, seksualne radnike i sve druge ”nevidljive” stanovnike gradova. Među stanovnicima gradova beleži se stalno povećanje obolevanja i umiranja od masovnih nezaraznih bolesti, povreda, zloupotrebe alkohola i droga, pri čemu su posebno ugroženi nisko obrazovani, nezaposleni odnosno siromašni.

U tom smislu marginalizacija i segregacija navedenih grupa gradskog stanovništva, doprinose značajno manjem korišćenju kolektivnih resursa i proističućem lošem zdravstvenom statusu.

Sve navedeno iziskuje najozbiljniji pristup u kreiranju svih infrastrukturnih aspekata života jednog grada kako bi on svim svojim stanovnicima obezbedio podsticajno, sigurno i zdravo okruženje.

ulica
Foto: Pixabay

Кoncept zdravog grada – šta kažu stručnjaci?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) naglašava da je, kada razmišljamo o konceptu zdravog grada, važnost procesa putem kojih težimo da postignemo određene ciljeve u zdravlju, veća od važnosti dostizanja samih krajnjih ishoda.

Ukoliko u određenom gradu postoji svest o značaju zdravlja, kao i aktivni procesi koji teže da određene ciljeve u zdravlju ostvare, trenutno zdravstveno stanje posmatrane zajednice ne mora biti ključan činilac u odlučivanju da li je grad u celini „zdrav“.

Čak ni dostizanje ciljeva iskazanih u određenim zdravstvenim parametrima ne može biti pouzdan pokazatelj da li su jedan određen grad ili zajednica „zdravi“.

Zdravim gradom se smatra zajednica koja neprekidno radi na stvaranju i unapređenju fizičkog i socijalnog okruženja, kao i na uvećanju onih resursa koji omogućavaju ljudima da se uzajamno podržavaju u ostvarivanju svih životnih potreba i maksimalnom razvitku ličnih potencijala.

Posvećenost zdravlju i organizovani napori na ostvarenju ideala zdravog grada, zahtevi su koji se stavljaju pred one koji žele da svoju zajednicu u kojoj žive učine zdravom.

Кoji su osnovni ciljevi koje treba da dostigne jedan zdrav grad?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi niz dostignuća, čijem ostvarenju treba da teži jedan zdrav grad:

  •     čisto, bezbedno i kvalitetno fizičko okruženje (npr. objekti za stanovanje)
  •     negovanje ekosistema koji je stabilan u sadašnjosti, i dugoročno održiv
  •     snažna zajednica, u kojoj se baštine odnosi međusobnog uvažavanja i podrške
  •     visok stepen uključenosti i nadzora od strane građana u procesima donošenja odluka koje utiču na njihove živote, zdravlje i blagostanje
  •     obezbeđivanje osnovnih životnih potreba (hrana, voda, bezbednost, stanovanje, prihodi itd.) za sve stanovnike grada
  •     dostupnost raznih resursa i raznolikih iskustava, sa mogućnostima široke ponude kontakata, interakcije i komunikacije
  •     raznovrsna, vitalna i inovativna ekonomija
  •     povezanost sa prošlošću grada, kroz vezu sa njegovim kulturnim nasleđem, kao i sa drugim zajednicama i pojedincima
  •     dostupna i kvalitetna zdravstvena zaštita
  •     dobro zdravlje zajednice (visoke vrednosti pokazatelja zdravlja i niske vrednosti pokazatelja oboljevanja)
ljudi
Foto: Pixabay

Кako raditi na dostizanju ideala zdravog grada?

Usvajanjem pristupa koji postavlja zdravlje visoko na listi političkih i socijalnih prioriteta jednog grada, u paru sa snažnim javnozdravstvenim delovanjima u lokalnoj sredini, predstavlja najvažniji korak u ovom smeru.

Inovativni pristupi i partnerstva na raznim nivoima, treba da budu posvećeni svim aspektima zdravlja i uslova života u jednom gradu, a za celokupan uspeh ovih nastojanja potrebni su:

  •     nedvosmislena politička opredeljenost za ovakve ciljeve
  •     vođstvo
  •     institucionalna prilagođavanja
  •     intersektorska saradnja

Brigom za sopstveno zdravlje, kao i za zdravlje lokalne zajednice, učinićemo prvi neophodan korak u postizanju zdravlja jednog grada. Sa druge strane, preduslov napretka svakog pojedinca i grupa u urbanoj sredini jesu jednakost u pristupu resursima i osnovnim dobrima, socijalna kohezija, intersektorsko partnerstvo uz podršku lokalnih vlada kao i aktivna participacija građana.

Grad treba da bude proaktivna sredina koja omogućava najveći kvalitet života za sve stanovnike. To je sredina koja treba da razvija sisteme podrške svakom građaninu, koje obezbeđuje jednak pristup raspoloživim sistemima zdravstvene zaštite, jednak pristup obrazovanju, kulturi, zapošljavanju, sredina koja ima uspostavljene savremene algoritme tretmana smeća, otpadnih voda, odnosno sanitarne i higijenske prilike u skladu sa najvišim standardima, sredina koja ume da se nosi sa zagađenjem vazduha, bukom i da efikasno rešava krizne situacije.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo ostavite komentar!
Molimo unesite vaše ime ovde