Dan planete Zemlje: Mislite i delujte ekološki inače smo propali

0
Planeta Zemlja - Ekološka Katastrofa
Planeta Zemlja - Ekološka Katastrofa nas čeka ukoliko ne počnemo da razmišljamo ekološki

Širom sveta danas se slavi Dan planete Zemlje.

Ljudski faktor i dalje je ključan u zagađenju životne sredine
Ljudski faktor i dalje je ključan u zagađenju životne sredine

Pitanje je da li je to dovoljno posvetiti jedan dan u godini dobrobiti naše planete.

Ljudska vrsta je u svojoj egoističnosti, sebičnosti dovela našu zeleno-plavu oazu u svemiru do ruba propasti. I to svojim đubretom i otpadom neodgovornog i sebičnog življenja.

Praznik ima za cilj da poveća odgovornost svih nas za ugroženost životne okoline.

Zbog toga se u svetu organizuju raznovrsne akcije i manifestacije, kojima se podiže svesti o neophodnosti čuvanja i zaštite nešeg jedinog doma, planete Zemlje.

Svi zajedno snosimo odgovornost. Vreme je da umesto da postanemo deo problema, pokušamo da postanemo deo njegovog trajnog rešenja!

#TrashChallengeNiš

TrashChallengeNiš akcija na Gradskom polju u Nišu; Foto: JKP Mediana Niš
TrashChallengeNiš akcija na Gradskom polju u Nišu; Foto: JKP Mediana Niš

U Nišu već traje akcija #TrashChallengeNiš u kojoj učestvuju volonteri i društveno odgovorne kompanije i koje čiste zelene površine u gradu, kao i izletišta.

Uobičajene preporuke za Dan planete Zemlje su:

štednja i smanjenje potrošnje električne energije

štednja i racionalna potrošnja vode

recikliranje otpada

zabrana korišćenja plastićnih kesa

Rešenje mnogih problema se može naći u obrazovanju. Obrazovanje je proces koji traje celog života, nikad nije kasno! Obrazujmo sebe i druge –  tema, šta činimo u pokušaju da spasemo sopstveni dom – planetu Zemlju!

Nije dovoljno aktivirati se samo kada je Dan planete Zemlje ili Svetski dan čovekove okoline (5. juna).

Planeta Zemlja nama svakodnevno pruža uslove za život, pa je zato neophodno da se i mi svakodnevno ponašamo tako što ćemo racionalno koristiti sve to što nam Zemlja pruža.

Slika ljudske nemarnosti, Foto: Društvo za zaštitu životne sredine
Slika ljudske nemarnosti, Foto: Društvo za zaštitu životne sredine

Svaki čovek na planeti Zemlji, ma gde se nalazio, mora da poštuje prirodne zakone i da se ponaša u skladu s njima. Samo na taj način moći će da sačuva ono što mu je priroda nesebično dala.

“Dan planete Zemlje je prilika da svaki građanin razmisli o svom ponašanju prema Zemlji, i da doprinese da Zemlja bude čistija i lepša. Samo zdrava i čista životna sredina može nam pružiti kvalitetniji život. Zajedničkim snagama treba da se podigne svest o potrebi zaštite životne sredine i odgovornog ponašanja.”, poručuju volonteri ekologije.

Naučnici su složni da je ljudski faktor bio i dalje je ključan u zagađenju životne sredine

Stručnjaci upozoravaju da je čovek svojim delovanjem doveo do dramatičnog zagađenja životne sredine i da je veliki broj biljnih i životinjskih vrsta širom sveta pred izumiranjem, što dovodi do ozbiljnog narušavanja čitavog ekosistema i biološke raznovrsnosti (flore i faune).

Kao ključni uzrok izumranja vrsta, isti izvori navode uništavanje staništa ljudskom aktivnošću, nekontrolisanu eksploataciju svih izvora Zemlje i njenog biljnog i životinjskog sveta kao i zagađenje životne sredine.

Slika ljudske nemarnosti, Foto: Društvo za zaštitu životne sredine
Slika ljudske nemarnosti, Foto: Društvo za zaštitu životne sredine

Briga o životnoj sredini je prioritet od sveukupnog značaja za društvo. Zdrava životna sredina je osnov za očuvanje egzistencije čoveka, zdravog razvoja društva i bitan faktor za dostizanje potrebnog kvaliteta života stanovništva.

Pročitajte i: U telu kita pronađeno 40 kilograma plastičnih kesa (VIDEO)

Šume su nekada prekrivale  gotovo 2/3 kopna Planete, ali do sada je više od polovine tog bogatstva uništeno i to najviše krčenjem šuma i preteranom sečom drveća (bez pošumljavanja).

Danas je od ukupne površine kopna 27% prekriveno šumom, a 43% su neplodne površine.

Biljke stvaraju kiseonik, pomoću sunčeve energije, i u tom procesu (fotosinteze) koriste ugljen dioksid. U vazduhu se nalazi približno 21% kiseonika.

To je bezbojan gas bez ukusa i mirisa, koji je neophodan za biohemijske procese ćelije. Kiseonik obavlja oksidaciju  hranljivih materija i pretvara ih u energiju, bez koje nema života. Mozak je najosetljiviji na nedostatak kiseonika (hipoksiju).

Dan plenete Zemlje: Mislite i delujte ekološki
Dan plenete Zemlje: Mislite i delujte ekološki

U Republici Srbiji se donose ekološki zakoni koji bi trebalo da uvedu evropske standarde kod nas. U mnogim oblastima postojizakonska regulativa usklađenasa zahtevima EU, ali ona se nedovoljno sprovodi.

Svi Instituti i Zavodi za javno zdravlje u Srbiji, daje doprinos svojim kontinuiranim radom na praćenju i očuvanju kvaliteta životne sredine kontrolom vode za piće, vode za kupanje i rekreaciju u otvorenim i zatvorenim bazenima, na kupalištima reka i jezera, kontrolom hrane, vazduha i sve što je vezano za zdravlje stanovništva.

Dan planete Zemlje ustanovljen je 1970. godine u SAD, posle sprovedene jedne velike ekološke akcije, a obeležava se širom sveta od 1992. godine, kada je na Konferenciji Ujedninjenih nacija o životnoj sredini u Rio de Žaneiru ustanovljen dugoročni Program za promociju održivog razvoja.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo ostavite komentar!
Molimo unesite vaše ime ovde