Čegarski marš se održava u slavu vojvode Stevana Sinđelića i njegovih saboraca koji su pre više od dva stoleća borili se junački protiv Turaka. Marširaće se 12 km, u nedelju 26. maja.
Organizatori su Udruženje „Srbski Svetionik“, koji ovaj marš organizuju treći put.
Treći „Čegarski marš“ u Nišu
Polazna tačka “Čegarskog marša” biće na niškom Trgu kralja Milana, gde će se zainteresovani građani okupljati od 11 sati, a zatim krenuti ulicom Vožda Karađorđa, pa Bulevarom Zorana Đinđića do spomen-muzeja Ćele Kula, gde će biti održan istorijski čas.
Marš se zatim nastavlja bulevarima cara Konstantina i Medijana do Čegarskog spomenika.
„Tamo će nam decenijski čuvar ovog monumentalnog spomenika čika Selomir Marković ispričati priču o vojvodi Stevanu Sinđeliću i njegovim borcima… kako su se junački borili 1809. godine protiv višestruko nadmoćnije turske vojske.“, kažu organizatori.
Cilj je, kažu organizatori, da se „poklonimo junacima Čegarske bitke koja se odigrala krajem maja 1809. godine u vreme Prvog srbskog ustanka između Osmanlijske vojske, koju je predvodio Hrušid-paša i srbskih ustanika čiji vođa je bio upravo Stevan Sinđelić, resavski vojvoda.“
Turaka je bilo daleko više i bili su bolje opremljeni… za razliku od malobrojnih i slabo naoružanih Srba u čije redove se uvukla i nesloga, što i jeste dovelo do poraza na Čegru.
Boj je počeo u jutarnjim časovima 19. maja 1809. (31. maja po novom kalendaru). Bitka je trajala celog dana, a duplo brojnije i bolje naoružane Osmanlije nisu uspele da do sumraka slome otpor Srba.
„Ipak jedan detalj ove velike bitke postao je svetlost Srbima u narednim vremenima. Naime, videći da Srbi ne mogu više da izdrže, da će ih Turci nadjačati da sve više upadaju u srbske rovove, razgnevljeni Stevan Sinđelić puca iz kubure u burad sa municijom, a strahovita eksplozija odnosi i njega i hiljade Turaka. Skoro dva veka kasnije, ovakvo delo ponovio je major Milan Tepić u Bjelovaru.“, dodaju iz Udruženja „Srbski Svetionik“.
Čegarski junaci su svojom borbom pokazali svoj prkos, inat i neviđeno junaštvo čime su zadivili ne samo svoje savremenike, već i strane putopisce što su kasnije prolazeći kroz Niš videli Ćele Kulu, koju je niški Huršid-paša sazidao od lobanja srbskih ustanika sa Čegra, jer je hteo da zaplaši Srbe.
Marš bez stranačkih i navijačkih obeležja
Na skupu, navode organizatori, zabranjeno je nošenje stranačkih i navijačkih obeležja, kao i konzumacija alkohola. Dozvoljeno je nositi srpska nacionalna obeležja i stvari koje prate tematiku Prvog srpskog ustanka.
Stevan Sinđelić
Stevan Sinđelić je rođen 1770. godine u selu Grabovac, u Moravskom okrugu. Njegov otac, ugledni zanatlija Radovan Rakić je umro vrlo mlad, pa se Stevanova majka, Sinđelija, preudala. Zato su ga ljudi po majci Sinđeliji prozvali Sinđelić.
Pre ustanka služio je kod čuvenog resavskog kneza Petra, koga su turske dahije pred početak Prvog srbskog ustanka posekle.
Još pre nego što će podići ustanak, Karađorđe je prelazio preko Velike Morave i sastajao se sa Sinđelićem i dogovarao se o početku ustanka, pa je Sinđelić počeo da prikuplja muškarce Resavskog kraja za ustanak protiv Osmanlijske vlasti.
Spomenik na Čegru
Na mestu na kome se nalazio šanac Stevana Sinđelića i njegovih vojnika podignut je spomenik u obliku kule –simbol vojnog utvrđenja (1927).
Projektant spomenika je Đulijan Đupon, ruski emigrant iz Niša, dok je bronzano poprsje Stevana Sinđelića, koje se nalazi u kuli, izradio jugoslovenski vajar Slavko Miletić.
Ovaj spomenik simbolizuje herojski podvig vojvode Sinđelića i čuva uspomenu na borbu za slobodu.
