Život bez kanalizacije i asfalta u 21. veku

Život bez kanalizacije i asfalta u 21. veku

1
Podeli

Iako žive na samo dva i po kilometra od centra Niša, u ulici Marka Jovanovića u delu Niša poznatom kao Kovanluk, članovi porodice Durlević nemaju ni kanalizaciju ni asfalt. Za kuću imaju i građevinsku i upotrebnu dozvolu, plaćaju porez i već 43 godine čekaju na civilizacijske tekovine.

Žitelji Kovanlučke ni posle 43 godine nemaju asfalt ni kanalizaciju
Porodica Durlević; foto: Novinari online

Milorad Durlević sazidao je porodičnu kuću 1973. godine u najlepšem delu Niša, jer je Kovanluk u gradskoj opštini Palilula, poznat ne samo po vinogradima, već i po čistom vazduhu i vidikovcu sa koga “puca” pogled na ceo Niš.

Pre početka zidanja pribavio je sve dozvole, platio priključke za vodovod i kanalizaciju i napravio porodičnu kuću veličine 333 kvadratna metra. Baš kao da je znao da će se sin Vladimir u dolazećim godinama odlučiti za veliku porodicu. Danas u ovoj kući Milorad živi sa suprugom Zoricom, sinom Vladimirom, snahom Vesnom i četvoro unučadi: Janom (16), Jovanom (15), Markom (13) i Dimitrijem (8).

 Život bez kanalizacije i asfalta u 21. veku
Pogled na Niš sa Kovanluka; foto: Novinari online

“Godine su prolazile, svaka vlast je obećavala da će do ovog dela ulice dovesti kanalizaciju, ali se to nikada nije desilo. Nas su tretirali kao vikend naselje, a do Spomenika u centru deli nas samo dva i po kilometra. Prošle godine u novembru počeli su radove na kanalizacionoj mreži, a onda je u februaru obustavljeno. Obrazloženje: “kopali smo duboko, nema više para ”. Poslednja šahta za kanalizaciju postavljena  je na 150 metara ispod naše kuće”, kaže za portal Novinari online najstariji član porodice Durlević.

Baka Zorica kaže da nikada neće odustati, jer ne može da se pomiri da je “toliko blizu, a toliko daleko od civilizacije”. Obraćala se JKP  Vodovod i kanalizacija “Naissus” kao i Direkciji za izgradnju grada, tražeći objašnjenje zašto se stalo sa radovima:

“Niko nema odgovor. Poslednje što su mi rekli u Direkciji je da gradonačelnik treba da potpiše neki ugovor, a da je novac za radove na kanalizacionoj mreži obezbeđen. Evo, sada čekamo novog gradonačelnika i nadamo se“ kaže Zorica Durlević.

Za  43 godine, koliko žive u kući,  Durlevići su izgradili tri septičke jame. Sin Vladimir  se oženio i dobio četvoro dece:

“Svi imamo svest o tome da živimo u kući bez kanalizacije. Najteže je bilo dok su deca bila mala. Agonija je svako pranje veša, kada morate da sakupljate vodu iz mašine i bacate je napolje u dvorište. Isto je sa pranjem suđa. Svi se tuširamo brzinski, nema potapanja u kadu, služi za ukras. Kada u kući živi četvoro odraslih i četvoro dece, septičke jame pune se neverovatnom brzinom”, kaže snaha Vesna Durlević.

 Život bez kanalizacije i asfalta u 21. veku
Foto: Novinari online

Isti problem ima i desetak kuća u ulici Marka Jovanovića. Peticiju nadležnima koju je potpisalo četrdeset sedmoro žitelja prvi put su  poslali pre šest godina. Kažu da će slati svake godine, dok ne usledi reakcija.

 Život bez kanalizacije i asfalta u 21. veku
Peticija meštana ulice Marka Jovanovića; foto: Novinari online

Jelena Mišić, komšinica, ima bebu od 13 meseci i mesečne troškove za čišćenje septičke jame.

“Troškovi su previsoki, svakog meseca po 6.000 dinara. Zbog visinske razlike, često dolazi i do začepljenja sistema, pa je to dodatnih 2500 hiljade.  Bebu  leti kupam napolju, ali nije uvek leto. Problem su i atmosferske vode koje pune septičke jame. Ne znam da li iko razume koliko veliki problem imamo. Živimo u gradu, plaćamo poreze za naše kuće, a nemamo bazične uslove za život”.

 Život bez kanalizacije i asfalta u 21. veku
Ulica Marka jovanovića; foto: Novinari online

Osim kanalizacije, ova domaćinstva imaju problem jer žive u neasfaltiranoj ulici bez adekvatne ulične rasvete, a ničija nadležnost nije ni čišćenje nabujalog rastinja pored puta koje oštećuje automobile. Više puta su se obraćali nadležnima da im je potrebna i autobuska linija, ali se sve završilo na obećanjima.

“Moja dva sina idu u Osnovnu školu “Učitelj  Tasa”, pešice im treba 20 minuta. U školu odlaze blatnjavi, jer ulica ima asfalt samo do polovine. Kuća je u takozvanoj petoj gradskoj zoni, a ja postavljam pitanje da li smo mi građani drugog reda? Deo Knjaževačke ulice u opštini Pantelej je takođe u petoj zoni, a oni imaju svu gradsku infrastrukturu. Mi živimo kao pre jednog veka”, dodao je za Novinari online Vladimir Durlević, otac četvoro dece.

Latinska poslovica kaže “živi kako moraš, kad ne možeš kako hoćeš”, pa ipak ostaje pitanje da li baš tako mora da se živi u 21. veku  u gradu trećem po veličini u Srbiji, na dva i po kilometra od spomenika Oslobodiocima Niša.

Olivera Sašek Radulović

1 komentar

  1. Heh, sramotno. Umesto da imaju kanalazaciju koju su platili, oni ljudi prave septicke jame. Direktan izvor zaraze. KOliko puta zahteva ciscenje, koliko se se zemlja navukla fekalija, koliko je puta neophodno pozvati agencije za dezinsekciju i deratizaciju. Skuplja dara nego mera.

Ostavite komentar