Ni knjiga, ni posetilaca, ni pljeskavica

Ni knjiga, ni posetilaca, ni pljeskavica

0
Podeli

Niški sajam knjiga i grafike 2015

Nikada više puta u životu nisam prošla isti dijalog za samo jedan dan

– Dobar dan, da slučajno nemate nešto od Vladana Matijevića?
– Ne.
– A od Tona Telehana? 
– Ne. 
– Hvala, doviđenja

Niški sajam knjiga i grafike 2015, rekli bi ljudi, ni slučajno.

Međutim, pokunjena, lutajući između štandova, pronašla sam dve poruke. Jednu Ričarda Baha, u omiljenim “otpad kutijama”, drugu pod svetlima sajma. Potom sam odlucila da moj kraj ovogodišnjeg šareniša ipak ne bude “nisam našla jedino po šta sam došla”. I prvi put se, uz takvu misao istinski zaživelu, nisam kući vratila praznih ruku. Ah, da samo znate koliko sam jednom daleko putovala “da uzmem nešto po sta sam otišla”. Postojanje, biće, stvarno zna najbolje. Zahvaljujem se beskrajno nekim nepoznatim ljudima koji su mi, primetivši da nemam dovoljno novca, a sirotinjski blenem u pojedine naslove (pa pet puta prevrćem po rukama knjigu, prebrojavam se, lomim), neke praktično poklonili. Zahvaljujem se i neki grandioznim izdavačkim kućama koje vole naročito (s)lavu ili, pak, asociraju na leto, peščani sprud i knjišče za pod mišče, jer me uvek podsete na to da novac (p)okreće svet, te neće par lakih stranica knjige. Zahvaljujem i ocu, jer mi je pozajmio hiljadu dinara. Vratiću mu od sledeće diplome.

Ni knjiga, ni posetilaca, ni pljeskavica
Sa Sajma knjiga; foto: J.B.

Lepo je što nije gužva. Ružno je što nije gužva. Mučno je, jer nema gužve.

Lepo je što nema pljeskavica, šaljivo primećujemo. Lepo je što nismo prestonica, tešimo se.

Ružno je što nismo prestonica, jer mi je jedan čovek rekao da nisu doneli Vladana Matijevića misleći da niko neće pitati za njega. Niko ne pita ni za mene pa sam se donela na sajam. Bila sam na korak od toga da čoveku kažem “Da, znate, mi Nišlije mislimo kako gospodin Vladan možda nosi prezime jedne mesare od koje se prave prestoničke pljeskavice za sajam knjiga, te bi nam bila velika čast da baš u njegovo del umotamo sedam u somunu sa kajmakom i lukom. Ali, kod nas na sajmu nema pljeskavica. No, ostadosmo i bez pojedinih pisaca koji izgleda ne idu nama ni kao prilog. Šta ćeš uz gurmansku ? Dva Tona Telehana i jednog Vladana.

Čudno, čak bih i tako volela da ih okusim. Ovako mi nešto gorko, i ostalo bi, da me ne pronađoše one dve poruke s početka. Književnost, na kraju spašava. A, “Samo kraj stvari je važan”. I šta god da se desi sa sajmovima, izdavačima, mamama, tatama, strankama i nama, ona će uvek naći svoj put. Ona sama uvek ima pravi put. Ona uvek nađe to po šta je došla. Čitaoca koji će je ceniti.

U prilogu: fotografije naslaganih knjiga nisu tu da uzviše moj niti da unize intelekt same knjige. Te knjige tek treba pročitati, usvojiti i svariti u nadolazećim godinama. Tu su da uvidimo kako, uprkos svemu, nekada pođemo po dva, nađemo nula, a opet nedeljnu noć dočekamo sa više od 10 novih svetova.

Jovana Bajagić #ličnoonline

Ni knjiga, ni posetilaca, ni pljeskavica
Novi svetovi; foto: J.B.

Nema komentara

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.