Dno dna: Držači mikrofona kleče, novinari gladuju i rade na crno

Dno dna: Držači mikrofona kleče, novinari gladuju i rade na crno

0
Podeli

“Ja razumem novinare koji se boje da će izgubiti oni i njihove porodice egzistenciju. Ja razumem da moraju da slušaju i da kleče. Ali ne razumem zašto se onda nazivaju novinarima? Onda su oni administrativni beležnici.”

– Prof. dr Đokica Jovanović, vođa građanskih protesta u Nišu 2015. godine (i dalje), sa protesta u organizaciji novinara na kome je ponovo zahtevana smena ministra i velikog premijerovog prijatelja Bratislava Gašića zbog seksističke uvrede upućene “novinarki koja ga ničim nije izazvala” (deo pod navodnicima izjavio A.Vučić, kao da bi za uvredu trebalo da bude opravdanja ukoliko bi novinarka, recimo, imala kraću suknju ili – ne daj Bože – napućenija izazivačka usta, na primer).

Uvaženi profesor je u pravu i njemu svaka čast na angažovanju ali pitanje da li su novinari danas “administrativni beležnici”, “obični držači mikrofona” ili medijski radnici više nije pravo pitanje – u zemlji u kojoj smo sve vrednosti izvrnuli i gde razum još od Tita “puzi”. Jer, novinare je elita ove zemlje dovela do toga da rade na crno i mnogi zaista nemaju za hleb, jogurt i cigarete zajedno u jednom danu.

Pravo pitanje je da li su vlasnici medija oni u čijim rukama sme da bude tako moćno oružje, a ne da li će novinar, plaćen 15.000 do 27.000 dinara mesečno, biti “faca” pa smeti da napiše objektivno.

Dno dna: Držači mikrofona kleče, novinari gladuju i rade na crno
Sa protesta novinara u Nišu; foto: D.Đ.

Evo i zašto: Poznajem lično mnogo novinara koji uvek stoje iza svog mišljenja, drže ga se kroz izveštaje ili urade prilog/članak potpuno u skladu sa svojim profesionalnim stavom. Ali, to sve, nažalost, vrlo često ne podržava uređivačka politika kuće (čitaj: politička ili “finansijska” opredeljenost vlasnika medija). Otuda pojava da na ovonedeljnim protestima novinara nema kamera, odnosno zvaničnih TV ekipa NI JEDNE od četiri gradske (inače, privatne) televizije i RTS-a ali ih je među prisutnima, tu i tamo bilo radnika tih kuća.

Čak je na jednoj niškoj televiziji prezenterka vesti sama „ubacila“ kratak izveštaj pokriven fotografijama koje je takođe sama telefonom snimila. Rizikovala je posao. Urednik protest za praćenje nije ni predvideo. Ispostavilo se da je to bio i jedini lokalni televizijski izveštaj sa prvog novinarskog protesta u Nišu, a kojim se ulizica od urednika kasnije „okitila“ kada su ga pitali. I nikom ništa.

Upravo je u tome stvar: Možete da mislite i pišete u skladu sa „novinarskom etikom“ i pravilima profesije ali uglavnom nema ko to da vam objavi. Vlasnici sve četiri niške televizije igraju kako vlast svira. Ustvari…. Čekajte. Pa VLAST JE VLASNIK DVE OD ČETIRI NIŠKE TELEVIZIJE. Ostale dve su bliske vlasti – potvrdile i institucije.

„Novi standard“, inače niški patent u plaćanju od 100 do 250 dinara po televizijskom prilogu ne bi stimulisao ni onu decu što peru šoferšajbne na semaforima da naprave bilo kakvu priču, a kamoli novinara sa ili bez dugogodišnjeg iskustva, koga odlazak na posao više košta. I verujem da nema profesora u gradu kome ovo sve nije makar površno poznato.

Novinari su dovoljno poniženi, došli na protest ili ne. Pre svega, time što uglavnom rade na crno, za bedne „plate“, bez zdravstvenog osiguranja i prava na plaćeno bolovanje – o odmoru ni govora. I kada primaju platu a ne „platu“, u proseku kasni dva do tri meseca. To su, praktično, socijalni slučajevi kojima ne treba na grbaču još svaljivati i to da su sami krivi što su takvoj situaciji. Pre su možda krivi bivši novinari koji su otišli iz novinarstva u državnu upravu, institucije ili čuvene sektore za odnose sa javnošću. Oni su zloupotrebom znanja iz profesije pomogli političarima da novinarstvo sateraju u ćošak, u kome je novinar zapravo stalak za mikrofon, odnosno, što reče profesor Đokica, administrativni beležnik. Možda.

Milan Stojanović #ličnoonline

Nema komentara

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.