I dalje gledamo u nebo kad grmi… (VIDEO)

I dalje gledamo u nebo kad grmi… (VIDEO)

0
Podeli
I dalje gledamo u nebo kad grmi…
Inat ili ludost Srba: Ovaj znak nošen na protestima na mostovima i trgovima

Sedamnaest godina posle bombardovanja, Srbija i NATO nikada, čini se, nisu bili bliži. Cinici bi rekli da smo 1999. bili jako bliski – samo što smo mi bili u ulozi hodajućih meta. Mnogi su ih i nosili na leđima tokom brojnih protesta ali ovo nije trenutak za cinizam.


Mart, dvadeset četvrti. Srbija se s neprijatnošću seća užasa koji su NATO avioni doneli tog proleća gađajući “isključivo” vojne ciljeve. U jednom od takvih napada, usred podneva, poginula je trudnica u blizini najveće niške pijace kod Tvrđave. Na trotoaru. Njena slika obišla je svet…

Masakrt na pijaci: Kobnog dana pošla po trešnje... ; Foto: Alo.rs
Masakr na pijaci: Kobnog dana pošla po trešnje… ; Foto: Alo.rs

Trudnica Ljiljana Spasić (26) pošla je do pijace da kupi prve trešnje, a onda su ulicu kojom je koračala zasule zabranjene kasetne bombe. Jedan geler joj je presekao vratnu arteriju i iskrvavila je za nekoliko sekundi. Ovu tragediju pamtiće svaki Srbin dok je živ, a Ljiljana je samo jedna od 15 žrtava iz Niša koje su poginule tog 7. maja 1999. godine.
U najstrašnijem napadu NATO-a na Niš, bombarderi ove alijanse su u 11:20 izbacili tovare kasetnih bombi na prostor oko Univerziteta, Tvrđavske pijace i Kliničkog centra.

– Sve je stalo za nas te 1999. godine. Da nije bilo rata naša ćerka bi bila živa, završila bi medicinu i imali bismo unuče od 17 godina… Vreme ne leči rane, a kako dani prolaze, naš bol je samo veći – kažu Ljiljanini roditelji Radica i Miloje Ilić i dodaju da je Ljiljanu rat zadesio u poodmakloj trudnoći, pa se sklonila u selo nadomak Niša, ali je tog kobnog dana morala da dođe na lekarsku kontrolu u grad.

Nesrećna žena sahranjena je 11. maja 1999. godine u 11:30 sati, na isti dan i čas kada se venčala.

  • Gita Jović ostala je bez noge. To, kaže, nikad neće oprostiti NATO-u:

“Ja bih to uništila, da NATO uopšte ne postoji, pošto nisu se ljudski ponašali i nisu bili humani nego su bili kao neki zločinci“.

Da se ne zaboravi: Bombardovanje bez odobrenja SB UN

Danas se navršava 17. godina od početka bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore koje su bile u finišu državne zajednice. Bombardovanje koje je trajalo 78 dana izvršila je NATO alijansa bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a procenjuje se da je u tim napadima poginulo blizu hiljadu građana.
Još su vidljivi tragovi eksplozija kasetnih bombi kojima je Niš nekoliko puta zasipan, bez obzira na zabranu njihove upotrebe Ženevskom konvencijom.

“Milosrdni” anđeo…

I dalje gledamo u nebo kad grmi…
Zabranjene kasetne bombe; Foto: Alo.rs

Mnogi koji su u Evropi tada poverovali da je “Anđeo” zaista bio “milosrdni”, danas se s nevericom pitaju – zašto su zabranjene kasetne bombe bačene na centar jednog grada, najprometniju pijacu, zgradu Univerziteta i okolne ulice… Na Klinički centar i okolinu, naselja poput Duvaništa, Medoševca, Šljake… Oni koji su bili neposredni svedoci tog užasa, govore i dan-danas da je pravo čudo da crni bilans u Nišu nije veći.

Ubija nas rak, stres, anksioznost

U godinama posle bombardovanja, mnoge Nišlije se i dalje trgnu kada iznad glave začuju “poznati zvuk”. Čak običnu grmljavinu, a naročito zvuk aviona koji ih je skoro puna tri meseca držao budne, u stalnoj tenziji i besprekornoj spremnosti na skok. Zvuk koji je uterivao strah u kosti paralelno sa rastućim inatom.
Takođe, u godinama posle bombardovanja, drastičnan porast broja obolelih Nišlija od različiih vrsta raka, skok psihosomatskih i kardiovaskularnih bolesti, anksioznosti, depresije…

Uz rastuće siromaštvo koje su donele godine posle intervencije NATO-a i tranzicija koja se odužila na deceniju i po, a za koju su nam pričali da će ići mnogo brže, priče o bačenom osiromašenom uranijumu dođu kao pokvareni šlag na torti koju ni neprijatelju ne biste poslužili.

M.Stojanović

Snimak – Youtube

Nema komentara

Ostavite komentar