„Čudo u Nišu“ ili Ni smrt više nije siguran posao

„Čudo u Nišu“ ili Ni smrt više nije siguran posao

0
Podeli

Sajam pogrebne i prateće opreme održan u Nišu, najavljen visoko podignutim reklamama na udarnim mestima u Gradu (a koje su ubrzo zamenjene predizbornim marketinškim porukama „Srbija pobedjuje“) i zatvoren presecanjem crne torte u obliku sarkofaga, činio se poput psihodeličnog krešenda života u Gradu talibanski uništene privrede, pregažene srednje klase, kulture pretvorene u mediokritetske vodvilje, odlazeće omladine koja ne želi da do posla dolazi članstvom u vladajućim strankama. U Gradu autistične elite, nauke koja postaje sama sebi cilj, a gde doktorat postaje stvar prestiža svakog ko iole do sebe drži.  Ova morbidna ali svakako i korisna manifestacija u zemlji u kojoj je stopa smrtnosti od malignih oboljenja najviša u Evropi, još više je utvrdila kod Nišlija dugogodišnji osećaj da žive u nekoj od drama proslavljenog Dušana Kovačevića.

„Čudo u Nišu“ ili Ni smrt više nije siguran posao
FOTO: VESTI.RS

Onda su došli su i izbori, na svim nivoima, popločavanje niškog platoa, popravke ulica i izgradnja kružnih tokova kao deja vu, pa postizborna drama, maratonsko brojanje glasova, neregularnosti u ovom najtransparentnijem od svih postupaka, ponavljanje parlamentarnih izbora na petnaest mesta, od čega rekordnih pet u Nišu. Videli smo ispred mesta na kojima se ponavlja glasanje neke od doskorašnjih predsednika niških opština kako, u društvu lokalnih „pretorijanaca“  verovatno, kontrolišu regularnost i izlaznost, u subotu nas čekaju ponovljeni izbori za opštinu „Medijana“. Mnogo toga što smo videli i što ćemo još videti uverilo nas je da živimo u kamijevskom romanu apsurda ili bar nekoj od političko-satiričnih emisija „Top liste nadrealista“.

I taman kada smo pomislili da smo sve videli i sve filmove svoje mladosti od devedesetih do danas u ovom našem jedinom životu proživeli, u Nišu, Gradu koji je primenom metoda „kuvane žabe“ postao gotovo ravnodušan na vesti o galopirajućem siromaštvu, rasprodaji niških medijskih kuća, nameštenim tenderima, nezakonitom trošenju petine budžeta Grada, radnicima-pešacima i stanarima-šetačima, kada nam duh otupljuje u „plemenskoj sabornosti“ i zatvorenosti filosofije palanke, stiže još jedno „čudo“ ali ne u Milanu već u Nišu, zbog koga ćemo po ko zna koji put zaboraviti da živimo u Gradu na ivici bankrota i prezaduženoj zemlji, već u nekom od neorealističnih filmova Vitoria de Sike.

Radnici niškog JKP „Gorica“ koji već mesecima ne primaju platu odlučili su od sinoć da spavaju na groblju. Na svom radnom mestu. Noćas je šezdeset radnika od 214 koliko ih JKP “Gorica“ ima već drugu noć provelo na niškom Novom groblju. Kažu da nemaju para ni da se prevozom vrate kući, nemaju da deci daju novac za užinu, a neki od njih na pitanje da li mogu da spavaju pored mrtvih, odgovaraju da i ne spavaju, već misle o tome kako će vratiti dugove bankama. Direktor preduzeća nema odgovor na pitanje kada će i da li će plata biti, ni sam je ne prima, kako kaže, ne želi „radnike da drži kao taoce“ , Nišlijama poručuje da ne brinu za pogrebne usluge jer će se ako treba i sam prihvatiti posla, a Gradu kao osnivaču, koji je uplatio samo polovinu obećane sume nedovoljne za izlazak iz blokade, poručuje da je „spreman da ponudi i ostavku“.

„Čudo u Nišu“ ili Ni smrt više nije siguran posao
Protest radnika Gorice, arhiva; foto: blic.rs

Na lepo uredjenoj web stranici JKP „Gorica“ vidi se šema ovog razgranatog komunalnog preduzeća. Tu su organizaciona i menadžment struktura, direktor, pomoćnici direktora sektora, interni revizor, nadzorni odbor, Kodeks poslovne etike, cene velikog broja usluga, sve jasno, transparentno, i po svim pravilima korporativnog upravljanja. Doduše u delu izveštaja o poslovanju, poslednji finansijski izveštaj dostupan je za 2014.god. dok za 2015.god. tog Izveštaja nema, već samo Odluke Skupštine Grada Niša o prihvatanju tog Izveštaja, ali tog dokumenta o finansijskom poslovanju na sajtu JKP „Gorica“ nema. Još interesantniji je Izveštaj revizora za 2014.god. koji je po svim tačkama upozoravajući i dat sa rezervom, i to zbog „neuspostavljenog sistema finansijskog upravljanja i kontrole i strategije za upravljanje rizicima, – postojanja pretnje kontinuitetu poslovanja, – problema u evidentiranju i popisu zaliha materijala, – odstupanja potrošnje goriva u odnosu na normirane količine, – neispravnost obračunskog lista građevinske knjige i građevinskog dnevnika i – založnih prava“. Jednom rečju, loš menadžment.

Ne upuštajući se u cene usluga drugih sektora JKP „Gorica“ a znajući cene pogrebnih usluga, opreme, kao i paprene cene „najskupljeg kvadratnog metra u Nišu“ koji za uredjeno grobno mesto dostiže i iznos od više hiljada evra, ne treba se biti ekonomski obrazovan da bi se postavilo najlogičnije pitanje: „GDE JE NOVAC?“

Odavno živimo u Kovačevićevim dramama.

Drama radnika niškog JKP „Gorica“ je neorealisticka paradigma naših života u bankrotiranoj zemlji u stilu italijanskih de Sikinih ili domaćih crnotalasnih filmova Aleksandra Petrovića ili Žike Pavlovića.

Na žalost ovo što se mom Gradu dešava nije film. Istina je.

Noćas ovi ljudi drugi put spavaju na groblju.

A sada je već Djurdjevdan.

Autorka teksta za #LičnoOnline je prof. dr Tamara Milenković Kerković

Nema komentara

Ostavite komentar