Beogradu i Novom Sadu 72 miliona evra, a Nišu 20

Beogradu i Novom Sadu 72 miliona evra, a Nišu 20

0
Podeli

Srbija je u poslednje dve godine od 164 miliona evra subvencija za podsticaj investicija u manje razvijenim opštinama samo 6 miliona evra dala kompanijama koje posluju u devastiranim područjima. Najviše para otišlo u Beograd i Novi Sad.

Beogradu i Novom Sadu 72 miliona evra, a Nišu 20Za pet investicija u Beogradu izdvojeno je 44.655.495 evra, a za dve u Novom Sadu 27.858.000 evra, što je ukupno 72.513.495 evra, odnosno 44,2 odsto dodeljenih subvencija, rezultati su istraživanja koje je sprovela Nacionalna koalicija za decentralizaciju.

 Prema zvaničnim i drugim dostupnim podacima, od 30 ugovora koje je od aprila 2014. do aprila 2016. godine Ministarstvo privrede zaključilo sa investitorima u cilju dodele državnih subvencija, samo se tri (10 odsto ugovornih obaveza) odnose na investicije u lokalnim samoupravama koje su pozitivnim propisima označene kao „devastirana područja“ (Vladičin Han, Prijepolje, Rača).

Investitori su, inače, po osnovu tih 30 ugovora dužni da ulože ukupno 518.188.202,40 evra i zaposle 21.910 novih radnika na neodređeno vreme u periodu od tri ili pet godina.

„Činjenica da je najviše novca dodeljeno kompanijama koje posluju u Beogradu i Novom Sadu, koji beleže najmanju stopu nezaposlenosti i u kojima je prosečna mesečna zarada znatno veća od republičkog proseka, ukazuje na to da se Zakon neadekvatno primenjuje i da se komisija prilikom odlučivanja nije vodila isključivo zakonskim odredbama. Problem je i činjenica da nemamo nijednu ozbiljnu analizu i ne znamo kakvi su efekti tih subvencija. Uredba o dodeli državne pomoći promenjena je devet puta za ovih sedam godina, dok su pojedini ugovori i danas tajni“, kaže Jovana Strahinić, istraživač Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Beogradu i Novom Sadu 72 miliona evra, a Nišu 20
Državne subvencije

Uprkos mehanizmima za kontrolu državne pomoći, izbor investicionih projekata koji su prethodnih godina dobijali državne podsticaje sugeriše da se o tome odlučivalo prilično voluntaristički, odnosno da su odluke u značajnoj meri diktirale politička volja ili interesi organa javne vlasti, nosilaca javnih funkcija ili „centara moći“. Prošla je čitava decenija od uvođenja državnih subvencija za podsticaj investicija, još uvek ne postoji precizan „obračun“ državne pomoći investitorima, između ostalog i zbog toga što investitori, osim subvencija za podsticanje zapošljavanja i pokretenje ili unapređenja poslovanja, „uživaju“ i pravo na oslobađanje od poreza i doprinosa, dobijaju građevinsko zemljište ili infrastrukturu bez naknade i slično.

Više informacija o istraživanjima i analizama možete naći na sajtu biramkogabiram.rs.

Nema komentara

Ostavite komentar