I want to be narodni poslanik

I want to be narodni poslanik

0
Podeli

Politički plakat jedne od hiljadu i jedne stranke koja izlazi na izbore. Na njemu lepa devojka, pristojnog izgleda i više nego pristojne poslovne biografije. Između ostalog, govori šest jezika…

I want to be narodni poslanik

Podatak koji je, svakako, morao biti istaknut, jer je redak, iako ne govori o sposobnostima snalaženja osobe u situacijama koje nisu samo lingvističke i komunikacijske, već i surove, sistemske, uigrane. No… Budući da u politici (naročito danas) jezik služi više kao organ za podržavanje svog lidera nego sredstvo za misaona saopštenja, bilo je pametno, nužno i logično izdvojiti impresivnu veštinu govorenja šest jezika. Pored svog…

Govoriti samo svoj jezik, to je kao biti na nultom stepenu nečega.
Još ako je taj jezik srpski… onda je startna pozicija ispod nule. Minusna. Na istom tom plakatu, stoje nabrojana zanimanja devojke: Project Master, Scrum Master, Information Architect itd. Pa se pitam, nimalo maliciozno… Zar stvarno nije bilo moguće prevesti sve te njene funkcije na srpski jezik, prilagoditi ga i onim neutralnim glasačima kojima je sektor u kome radi nepoznat ili koji, greh nije, ne znaju šta to znači???

I want to be narodni poslanik

Mislim da je tako nešto bilo u najmanju ruku korektno uraditi. U znaku etike – iz poštovanja prema jeziku zemlje za koju se kandiduje da bude narodni poslanik…

Ali, ne. Ovde je na snazi nešto drugo, što se dugo provlači kao srpski kompleks. Stvari koje se kažu na engleskom jeziku zvuče moćnije nego isto to na srpskom. Zato će roditelji jednogodišnju decu slati u škole engleskog jezika… bre, prosto šteta što na srpskom progovore. (Onda, kada im daju imena, vodi se računa da ime zvuči “svetski”, pošto će sva deca postati svetske zvezde, kako da taj narod diljem planete lomi jezik sa glupim srpskim imenima, ne smemo to dozvoliti…)

Taj srpski kompleks, koji je delom veoma precizno opisan izrekom “U tuđega tatka…”, narastao je poslednjih godina. A i dalje raste.
To je još jedna kuga koja nas je zadesila. Taj kompleks niže vrednosti, izražen naročito među tom naprednom (u nevučićevskom smislu te reči) omladinom, kojeg možda nisu ni svesni koliko je dubok i koliko mu robuju, koji prikrivaju (i od sebe skrivaju) problematično velikim samopouzdanim nastupom ili insistiranjima na svojoj “svetskosti”, sve to jesu nove vrste Sterijinih Fema, samo ne tako proste, ne uopšte proste… upakovane u finu nadmenost… a mentalno jezgro isto frustrirano… Nabacani masteri, titule… CV ukrašen kao indijska mlada… A kada se sva ta dostignuća razgrnu, pustoš na nivou poznavanja istorije i kulture svoje zemlje. (Da ih poznaju, ne bi ih se stideli, ali za takvu omladinu ne postoji vreme pre njihovog rođenja… niti život van programa, čiji su oni developeri.) Duhovna sakatost. Suštinska slabost bića…

I want to be narodni poslanik

Isti pravac, a suprotni smer jesu oni drugi omladinci, neandertalci, koji su iz cele srpske istorije upamtili samo da je Obilić ubio Murata (a nemaju pojma o širem istorijskom kontekstu), pa mlataraju noževima kao srpskim obeležjem, brukaju nas, da nas svi okeani ne mogu oprati ni pred istinskim krvoločnim zverima… i oni kreštalinci koji su uvereni da se Kosovo brani (ili, pak, kao Lesi vraća kući) ofucanim parolama sa tribina (i ponovo bi Muratu nož u trbuh, u veku kada Murat kupuje plac na Marsu… eto, toliko je vreme jedne pregazilo, a druge amneziralo…) Na taj kompleks više vrednosti, da su prvo nastali Srbi, pa stvorili univerzum, da se mora pisati ćirilicom i reći srbski ili umreti u najstrašnijim mukama, poziva se, takođe, neka duhovna siročad. Dosta je bilo, da. Ponižavanja srpskog jezika. A zavetovani na krv Lazarovu trebalo bi da smanje epski doživljaj. Pa možda i sačuvamo ovu “kuću na promaji”, koju rasturaju i raznose naši kolektivni kompleksi mnogo pre nego neprijateljski vetrovi uopšte i stignu do nas…

U suprotnom, “kuća” će u potpunosti postati javna. I uz to – niskobudžetna. Politički kao novi seksualni nagon, dva minuta krevetnog zamenjuju dva minuta propagandnog zadovoljstva, prazno, dosadno i bez ljubavi, poznata atmosfera kurvanja i nagodbi, ko će koga (ako ne svoj svoga), iskusni silovatelji i pokoja devica…
Tada srpski jezik stvarno neće biti potreban.

A oni ostali jezici… dva, pet, šest… možda zatrebaju. Da se što bolje prodamo na svetskom tržištu ništavila i poništavanja.

Milica Vučković

Nema komentara

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.