Deda mraze, bili smo dobri cele godine…

Deda mraze, bili smo dobri cele godine…

0
Podeli

Čuveni filmski producent Majk Tod je davno rekao da je bio bez novca, ali da nikada nije bio siromašan, jer biti bez novca je prolazno stanje, a siromaštvo je stanje duha. Ne treba biti ekspert da shvatimo da novca u Nišu jednostavno nema, da ogroman broj građana nema posao (zvanična statistika kaže oko 35.000), da je mnogima obrok u Narodnoj kuhinji (kada funkcioniše) jedini obrok, a da oni koji rade od plate jedva sastavljaju kraj s krajem. To je ono što je strašno. Međutim, još strašnije je kada o tome ćutimo, kada niko ne preduzima ništa da se to promeni i kada dopuštamo da nas dodatno ponižavaju kao što je to slučaj poslednjih dana. Tada govorimo i o siromaštvu duha i o siromaštvu svake druge vrste – o odsustvu onoga što grad čini gradom.

Deda mraze, bili smo dobri cele godine...
Jelkice u Obrenovićevoj

Svedoci smo godinama unazad da prema glavnom gradu Srbije imamo vazalni odnos, jer i ono malo što se prikupi od taksi i poreza najvećim delom odlazi u republičku kasu, a Niš, mnogi bi rekli skraćenica od Ništa, upravo to i dobije. I dok gledamo kako se čelnici mnogo manjih mesta bore i traže što je moguće više za svoje opštine, Niš poslušno ćuti, trpi i pita: „Je l’ treba još?“ nadajući se da će neko primetiti muke nekadašnjeg industrijskog centra ovog dela zemlje po principu: „Deda mraze, bio sam dobar cele godine, je l’ mogu da dobijem to i to?“. Kažu, ko čeka, taj i dočeka, pa i mi dočekasmo svog Deda mraza u vidu čuvenog Grada Beograda. Nagrada za poslušnost nisu ni veći transferi iz republičke kase, ni nova infrastruktura, ni nova radna mesta – već polovni novogodišnji ukrasi. Pošto, kao što rekosmo, novca nema, pa nije bilo para ni za novogodišnju rasvetu. Tako su građani tokom praznika uživali u običnom uličnom osvetljenju i to tamo gde ga uopšte ima. Za to, naravno, niko nije odgovoran.

Ipak, sve će se to promeniti 13. januara kada će nam Beograd velikodušno pokloniti koncert majke Svetlane (Ražnatović). Međutim, pošto nije red da Ceca nacionale nastupa u mraku, pored Cece dobismo i deo novogodišnje dekoracije iz Beograda u vidu svetleće zavese na tvrđavskom mostu i jelkica po centru grada. Ceco, hvala Ti.

Deda mraze, bili smo dobri cele godine...
I svetleća zavesa je tu

Radnici koji ovih dana jelkice vredno postavljaju, prema ukrasima se odnose sa najvećim strahopoštovanjem. Kažu ukrasi su iz Beograda. Nije jasno da li su zbog toga vredniji ili treba da se vrate u originalnom stanju kako bi ih poklonili nekom sledećem devastiranom mestu koje nije imalo para za ukrase da se i tamo građani drugog, trećeg ili već kog reda provesele uz adekvatan praznik, a praznika nam nikad nije falilo.

Deda mraze, bili smo dobri cele godine...
Raskošna beogradska jelkica

Ceca će doći i proći, kao i ukrasi. Mi ostajemo – po ko zna koji put poniženi, umorni od razočaranja i čekanja Godoa. Najgore je što ćemo i dalje, uz prazne novčanike, zajedno sa „gradskim“ čelnicima ćutati, čekati i biti fini jer će obe Nove godine ponovo doći, a ukrasi su uvek dobrodošli.

D. Aleksić

Nema komentara

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.